<?xml version='1.0' encoding='UTF-8'?><?xml-stylesheet href="http://www.blogger.com/styles/atom.css" type="text/css"?><feed xmlns='http://www.w3.org/2005/Atom' xmlns:openSearch='http://a9.com/-/spec/opensearchrss/1.0/' xmlns:georss='http://www.georss.org/georss' xmlns:gd='http://schemas.google.com/g/2005' xmlns:thr='http://purl.org/syndication/thread/1.0'><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871</id><updated>2011-11-27T16:27:21.813-08:00</updated><title type='text'>Lacialec</title><subtitle type='html'></subtitle><link rel='http://schemas.google.com/g/2005#feed' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/posts/default'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default?max-results=100'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/'/><link rel='hub' href='http://pubsubhubbub.appspot.com/'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><generator version='7.00' uri='http://www.blogger.com'>Blogger</generator><openSearch:totalResults>8</openSearch:totalResults><openSearch:startIndex>1</openSearch:startIndex><openSearch:itemsPerPage>100</openSearch:itemsPerPage><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-4892730142512541216</id><published>2011-01-23T09:56:00.000-08:00</published><updated>2011-01-23T09:57:09.989-08:00</updated><title type='text'>kikisss</title><content type='html'>sistemski -- kiki&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;suso su&lt;br /&gt;edit -&gt; setting -&gt; network -&gt; Broadcom....&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;1.ip adresi-interfejs&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;nano /etc/network/interfaces &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;auto eth0&lt;br /&gt;iface eth0 inet static&lt;br /&gt;address 10.10.0.200&lt;br /&gt;netmask 255.255.255.0&lt;br /&gt;gateway 10.10.0.1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;restartiranje se izvrsuva so:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo /etc/init.d/networking restart&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;(problemi so mac adresata)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;/etc/udev/rules.d/70-persistent-net.rules&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ATTRS{address}=="00:03:FF:B0:DB:7F"&lt;br /&gt;go menuvame so &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ATTRS{address}=="*"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2.DNS&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;/etc/bind/named.conf - zoni&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;/etc/bin/db.ime.grupa.ss.ii.edu.mk - kofiguracija na zona&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;$TTL 86400&lt;br /&gt;@     IN     SOA    ns.ss.ii.edu.mk.   root.ss.ii.edu.mk. (&lt;br /&gt;                    2010061401 ; serial&lt;br /&gt;                    1h      ; refresh    after 1 hours&lt;br /&gt;                    15m       ; retry    after 15 minutes&lt;br /&gt;                    1w        ; expire     after 1 week&lt;br /&gt;                    1h )    ; minimum      TTL of 1 hour&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;      IN     NS     ns.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;      IN     NS     www.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;      IN     NS     ftp.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;             IN     A       10.10.0.1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ns      IN     A       127.0.0.1&lt;br /&gt;www     IN     A       194.149.135.55&lt;br /&gt;ftp     IN     A       194.149.135.5&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ftp          IN     CNAME   ns&lt;br /&gt;www          IN     CNAME   ns&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-4892730142512541216?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/4892730142512541216/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=4892730142512541216' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4892730142512541216'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4892730142512541216'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2011/01/kikisss.html' title='kikisss'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-8113547084134536478</id><published>2011-01-23T09:54:00.000-08:00</published><updated>2011-01-23T09:56:27.516-08:00</updated><title type='text'>TintieriSS</title><content type='html'>ODMARTIN &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;1.Сменете IP адреса на виртуелната машина во 10.0.0.XXX, каде XXX е во зависност од лабораторијата каде се наоѓате&lt;br /&gt;Лаб 14 - 10.0.0.20 - 10.0.0.45&lt;br /&gt;Лаб 17 - 10.0.0.50 - 10.0.0.75&lt;br /&gt;Лаб 04 - 10.0.0.80 - 10.0.0.105&lt;br /&gt;Лаб 05 - 10.0.0.110 - 10.0.0.135&lt;br /&gt;Лаб 06 - 10.0.0.140 - 10.0.0.165&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Default gateway: 10.0.0.1&lt;br /&gt;DNS сервери: 194.149.135.21&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Znaci prvo pisuvas nano /etc/resolv.conf i tamu mesto taa adresa stavas 194.149.135.21. Potoa odis vo nano /etc/network/interfaces i tamu go menjas toa iface eth0 inet dhcp vo&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;iface eth0 inet static&lt;br /&gt;address 10.0.0.25 (ako si vo lab 14)&lt;br /&gt;netmask 255.255.255.0&lt;br /&gt;gateway 10.0.0.1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Ke go zacuvas ova, i prais restart so /etc/init.d/networking restart.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Izvrsi ja i ovaa komanda u slucaj da ne ti dava izlez na internet, zato so moze dhc klientot da ti ja smeni adresata - &gt; killall dhclient3&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. Во датотеката /etc/apt/sources.list заменете ги сите појавувања на gutsy со hardy. Потоа извршете sudo apt-get update.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Za ova treba da iam masina za da vidam so kako.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Инсталирајте PostgreSQL&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ASK GOOGLE, HE KNOWS MUCH MORE THAN I.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Креирајте база со име sistemski.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;create database VRABOTEN; (obavezno so tocka-zapirka na kraj ovie komandi u SQL)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ako e uspesno izvrsena komandata ke ti javi:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Query OK, 1 row affected (0.00 sec)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. Креирајте два корисника - public и private. Само private има пристап на базата sistemki.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Za da vlezes vo SQL pisuvas&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mysql -u root -p&lt;br /&gt;za da kreiras korisnici&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;CREATE USER public IDENTIFIED BY PASSWORD 'mypassword123';&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;I&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;CREATE USER private IDENTIFIED BY PASSWORD 'mypassword123';&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;za da dodelis privilegii na private&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;GRANT ALL ON my_db.* TO 'private'@'localhost';&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. Конфигурирајте го PostgreSQL да прима конекции само од IP адресите: 10.0.0.2 и вашата локална IP адреса.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;SAME, ASK GOD (MEAN GOOGLE) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. Инсталирајте Apache 2 и Tomcat апликациски сервер.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. Конфигурирајте го Apache серверот да се интегрира со Tomcat (со помош на модулот mod_jk).&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. Apache серверот ги опслужува барањата на порта 80, а Tomcat на 8080. Барањата за JSP страници пристигнати на порта 80 Apache ги пренасочува кон Tomcat.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;10. Поставете едноставна JSP скрипта во www фолдерот на Apache.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Odis nano /etc/apache2/sites-available i tamu kopiras&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;VirtualHost *:80&gt;&lt;br /&gt;ServerAdmin root@www &lt;br /&gt;ServerName www &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;DirectoryIndex index.html&lt;br /&gt;DocumentRoot /home/www &lt;br /&gt;&lt;/VirtualHost&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Pravis papka so ime WWW vo HOME direktorium&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir /home/www&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;odis do nea so cd /home/www/ I tamu pravis nekoj document, zavisi kakov baraat, na pr.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;nano index.html&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;posle toa &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo a2ensite www&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo /etc/init.d/apache2 reload&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;za da proveris pisuvas&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;w3m http://www&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;se gasis s Q, pa posle Y &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;11. Во виртуелната машина има инсталирано bind со една зона - ss.ii.edu.mk, и во неа три хоста - ns.ss.ii.edu.mk, mail.ss.ii.edu.mk и www.ss.ii.edu.mk. Во конфигурацијата настанале неколку грешки заради кои не работи резолвирањето за наведените хостови. Корегирајте ги сите грешки што можете да ги најдете. Во една текст датотека запишете ги сите грешки, како сте ги нашле и како сте ги отстраниле.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;E sega zavisi so ke ima napraveno, pa da najdes greska, ama ajde da pretpostavime deka nemas forward zona, treba da ja naprais.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Odis vo nano /etc/bind/db.ss.ii.edu.mk i tamu kopiras&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;$TTL 604800&lt;br /&gt;@ IN SOA ns.ss.ii.edu.mk. root.ss.ii.edu.mk. (&lt;br /&gt;3 ; Serial (go zgolemuvas na 4)&lt;br /&gt;604800 ; Refresh&lt;br /&gt;86400 ; Retry&lt;br /&gt;2419200 ; Expire&lt;br /&gt;604800 ) ; Negative Cache TTL&lt;br /&gt;;&lt;br /&gt;@ IN NS ns.ss.ii.edu.mk.&lt;br /&gt;@ IN NS www.ss.ii.edu.mk.&lt;br /&gt;@ IN MX 10 mail.ss.ii.edu.mk.&lt;br /&gt;ns IN A 10.0.0.25&lt;br /&gt;www IN A 10.0.0.26&lt;br /&gt;mail IN A 10.0.0.25&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;www CNAME ns&lt;br /&gt;ftp CNAME ns&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Zacuvuvas &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Posle toa odis vo nano /etc/bind/named.conf.local&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;i tamu menuvas da ti bide vaka&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;zone "ss.ii.edu.mk" in{&lt;br /&gt;	type master;&lt;br /&gt;	file "var/cache/bind/db.ss.ii.edu.mk"; (ovaa linija ne sum suguren kako bese, ama treba da dodeades DB samo pred ss.ii.edu.mk)&lt;br /&gt;	masters {10.0.0.25;};&lt;br /&gt;};&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;otkako ke zavrsis so ova, pravis restart na DNS servisot so&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;/etc/init.d/bind9 restart&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Preku nslookup probuvas dali rabotat zonite&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ns.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;www.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;mail.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;12. Инсталирајте Mysql&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;apt-get update&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;posle toa ke pocekas da zavrsi toa I pisuvas&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;apt-get install mysql-server&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;=-==========================================================================================================================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;=============================================================== DaciSS ====================================================================================&lt;br /&gt;sudo su&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;login: daciss&lt;br /&gt;pass:  ssssss&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//da raboti mausot vo virtuelna za linux&lt;br /&gt;i8042.noloop&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//Ime na virtuelnata&lt;br /&gt;Ubuntu11546&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//Ime na host&lt;br /&gt;ii11546&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//tuka mi e vhd&lt;br /&gt;C:\users\wks\Ubuntu11546&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;=========================================================  Konfiguracija na Mreza  ========================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//konfiguracija na interface&lt;br /&gt;ifconfig -a&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//da menuvame interfejsu od dinamicki vo  staticki&lt;br /&gt;sudo pico /etc/network/interfaces &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;   //iface eth0 inet dhcp - ova e za dinamicki, treba da se smeni ovaa linija vo //iface eth0 inet static&lt;br /&gt;   //i da gi dodadam redovive&lt;br /&gt;   address 194.149.135.109&lt;br /&gt;   netmask 255.255.255.0&lt;br /&gt;   gateway 194.149.135.253&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//koga pravime promeni, neso kako restart, go gasam, pa go palam interfejsot&lt;br /&gt;sudo ifdown eth0&lt;br /&gt;sudo ifup eth0&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//Promena na DNS &lt;br /&gt;sudo pico /etc/resolv.conf &lt;br /&gt;search labs.ii.edu.mk treba da se smeni vo search ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//promena na hostname&lt;br /&gt;sudo pico /etc/hostname&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;useradd -m -s /bin/bash 11546&lt;br /&gt;passwd 11546 //promena na pass&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;====================================================================== DNS- Master Zona ===============================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//da ne ni se menja celo vreme MAC vo virtuelnata&lt;br /&gt;sudo pico /etc/udev/rules.d/70-persistent-net.rules vo linijata mesto mac treba da se stavi "*" =&gt; sekoja mac ke se vrzuva za eth0&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//apt-get bara od tuka&lt;br /&gt;sudo pico /etc/apt/sources.list&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;vo ovaa lista najgore posle komentarite treba da se stavat lokaciite od mirror.on.net.mk/ubuntu&lt;br /&gt;deb http://mirror.on.net.mk/ubuntu/ gutsy main restricted universe multiverse&lt;br /&gt;deb http://mirror.on.net.mk/ubuntu/ gutsy-updates main restricted universe multiverse&lt;br /&gt;deb http://mirror.on.net.mk/ubuntu/ gutsy-security main restricted universe multiverse&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get update&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get install bind9&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//home folder na bind  /etc/bind&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ZONE&lt;br /&gt;sudo pico /etc/bind/named.conf&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;zone "prezime.ss.ii.edu.mk" in {&lt;br /&gt;  type master;&lt;br /&gt;  file "/etc/bind/master.prezime";&lt;br /&gt; };&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka dali e ispravno, ako niso ne pravi znaci e ispravno&lt;br /&gt;named-checkconf&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//kreiranje ZONE FILE&lt;br /&gt;sudo pico /etc/bind/master.prezime&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;$TTL	86400 ; 24 hours could have been written as 24h or 1d&lt;br /&gt;$ORIGIN prezime.ss.ii.edu.mk.&lt;br /&gt;@  1D  IN	 SOA ns1.prezime.ss.ii.edu.mk.	hostmaster.prezime.ss.ii.edu.mk. (&lt;br /&gt;			      2002022401 ; serial&lt;br /&gt;			      3H ; refresh&lt;br /&gt;			      15 ; retry&lt;br /&gt;			      1w ; expire&lt;br /&gt;			      3h ; minimum&lt;br /&gt;			     )   &lt;br /&gt;       IN  NS     ns1.prezime.ss.ii.edu.mk. ; in the domain&lt;br /&gt;       IN  NS     ns2.smokeyjoe.com. ; external to domain&lt;br /&gt;       IN  MX  10 mail.another.com. ; external mail provider      ---- ovaa linija mi pravese greska&lt;br /&gt;; server host definitions&lt;br /&gt;ns1    IN  A      192.168.0.1  ;name server definition     &lt;br /&gt;www    IN  A      192.168.0.2  ;web server definition&lt;br /&gt;ftp    IN  CNAME  www.prezime.ss.ii.edu.mk.  ;ftp server definition&lt;br /&gt;; non server domain hosts&lt;br /&gt;daciss   IN  A    194.149.135.109 &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka na zone file&lt;br /&gt;named-checkzone prezime.ss.ii.edu.mk /etc/bind/master.prezime   - ke pise OK&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//restart na zonata&lt;br /&gt;ps -A| grep named&lt;br /&gt;sudo kill -1 PID&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//prvo treba da izgasam DNS od sudo pico /etc/resolv.conf - samo # pred sekoj red (za komentiranje)&lt;br /&gt;nslookup localhost&lt;br /&gt;nslookup daciss.prezime.ss.ii.edu.mk&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;====================================================================== DNS - Reverse i Slave zona ========================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ZONE   reverse map for class C 194.149.135.0&lt;br /&gt;sudo pico /etc/bind/named.conf&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;zone "135.149.194.IN-ADDR.ARPA" in{&lt;br /&gt;  type master;&lt;br /&gt;  file "/etc/bind/194.149.135.rev";&lt;br /&gt;};&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//kreiranje ZONE FILE&lt;br /&gt;sudo pico /etc/bind/194.149.135.rev&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;$TTL	86400 ; 24 hours could have been written as 24h or 1d&lt;br /&gt;$ORIGIN 135.149.194.IN-ADDR.ARPA.                                          //tuka ima promena&lt;br /&gt;@  1D  IN	 SOA ns1.prezime.ss.ii.edu.mk.	mymail.example.com. (      //tuka ima promena&lt;br /&gt;			      2002022401 ; serial&lt;br /&gt;			      3H ; refresh&lt;br /&gt;			      15 ; retry&lt;br /&gt;			      1w ; expire&lt;br /&gt;			      3h ; minimum&lt;br /&gt;			     )&lt;br /&gt;; server host definitions&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;IN NS ns1.prezime.ss.ii.edu.mk.      //ova go dodavam // da stisnam i tab da mi go podredi u linija inace nema da raboti&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;1      IN  PTR    ns1.example.com.  //ova 1 znaci broj na host na mreza&lt;br /&gt;2      IN  PTR    www.example.com.  //194.149.135.2          &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka na zone file&lt;br /&gt;named-checkzone 135.149.194.IN-ADDR.ARPA  /etc/bind/194.149.135.rev   - ke pise OK&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ZONE-Slave&lt;br /&gt;sudo pico /etc/bind/named.conf&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;zone "stefanov.ss.edu.mk" in{             //ime na master zonata na masterot&lt;br /&gt;  type chmod;&lt;br /&gt;  file "/etc/bind/slave.stefanov";&lt;br /&gt;  masters {194.149.135.10;};       //ip na masterot&lt;br /&gt;};&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;also-notify{194.149.135.10;}; // masterot treba da dodade moja ip vo master zonata&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//restart na zonata&lt;br /&gt;ps -A| grep named&lt;br /&gt;sudo kill PID     //bez signal&lt;br /&gt;sudo named&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;===============================================================  DHCPd  =================================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get install dhcp&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//konfiguracija na dhcpd&lt;br /&gt;sudo pico /etc/dhcpd.conf&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//go otkomentaruvame subnet i gi menjame adresite&lt;br /&gt;subnet 10.0.0.0 netmask 255.0.0.0{&lt;br /&gt;range 10.0.0.10 10.0.0.20;&lt;br /&gt;option broadcast-address 10.255.255.255;&lt;br /&gt;option routers 10.0.0.253; //gatewajot&lt;br /&gt;option domain-name-servers 194.149.135.21 , 194.149.135.24 ; //dns //"ns.ss.ii.edu.mk"&lt;br /&gt;default-lease-time 600; &lt;br /&gt;max-lease-time 7200;    //vreme za dodeluvanje na adresa&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//doklolku ne postoi ovaa datoteka, treba da se kreira&lt;br /&gt;touch /var/state/dhcp/dhcpd.leases&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka dali raboti&lt;br /&gt;dhcpd ///usr/sbin/dhcpd&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//startuvanje na odreden interfejs&lt;br /&gt;/usr/sbin/dhcpd eth1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//za dodeluvanje staticka adresa preku dhcp&lt;br /&gt;host toso {&lt;br /&gt;hardware ethernet 08:00:2b:4c:59:23;&lt;br /&gt;fixed-address 10.0.0.190;      //statickata adresa&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//da ne se pali dhcp na start up&lt;br /&gt;sudo update-rc.d -f dhcp remove &lt;br /&gt;ps -A| grep dhcpd&lt;br /&gt;sudo kill PID&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;===============================================================  HTTP-Server Apache2  =================================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get install apache2&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get install links //browser&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka dali e instaliran apache&lt;br /&gt;links http://localhost //na Q se iskaca&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//tuka kreirame virtuelen host&lt;br /&gt;sudo pico  /etc/apache2/sites-available/sajt1   //koi sajtovi postojat&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;NameVirtualHost *&lt;br /&gt;&lt;VirtualHost *&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ServerName         www.sajt1.com&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ServerAdmin        daciss88@gmail.com&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ServerAlias        sajt.com&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;DocumentRoot       /var/www/sajt1  //kade se slikite&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;DirectoryIndex     index.htm  //pocetna strana na site&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;/VirtualHost&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/apache2/sites-enabled    //ovie mozeme da gi pristapime&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo a2ensite sajt1 //kreirame link koj ke stoi vo sites-enabled&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;apache2ctl -t // proverka na sintaksa na virtual host&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/hosts&lt;br /&gt;127.0.0.1 www.sajt1.com //se dodava ova&lt;br /&gt;127.0.1.1 kavajce.labs.ii.edu.mk kavajce  // treba da smenam i tuka&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo mkdir /var/www/sajt1&lt;br /&gt;pico /var/www/sajt1/index.htm&lt;br /&gt;&lt;html&gt;&lt;br /&gt;&lt;body&gt;&lt;br /&gt;OVA E PROBA&lt;br /&gt;&lt;/body&gt;&lt;br /&gt;&lt;/html&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apache2ctl restart // restart na direktorium&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;links www.sajt1.com // da vidam dali mi raboti stranata&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;=============================================================== FTP - proftpd  =================================================================================&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo apt-get install proftpd //standalone install&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/proftpd/proftpd.conf //anonymous delot treba da se otkomentira&lt;br /&gt;UseIPv6 off//od on da se stavi na off&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//restart&lt;br /&gt;ps -A|grep proftpd&lt;br /&gt;sudo kill PID&lt;br /&gt;sudo proftpd&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//izgleda se default akaunti&lt;br /&gt;anonymous&lt;br /&gt;ftp&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo useradd -m -s /bin/false IME //user samo za ftp, a da nema pristap na virtuelnata&lt;br /&gt;passwd IME&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/shells&lt;br /&gt;//da dodadam&lt;br /&gt;/bin/false&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//vlez na serverot&lt;br /&gt;ftp localhost //so quit se iskaca&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/proftpd/proftpd.conf &lt;br /&gt;&lt;Limit LOGIN&gt;&lt;br /&gt;Allowuser user1&lt;br /&gt;Allowuser user2&lt;br /&gt;AllowUser ftp&lt;br /&gt;DenyAll&lt;br /&gt;&lt;/Limit&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/proftpd/proftpd.conf &lt;br /&gt;DefaultRroot ~ //da se otkomentira, default folder na user, da nemoze da seta niz site direktoriumi&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//proverka na konfiguraciski fajl&lt;br /&gt;sudo proftpd -t&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//pak treba restart&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;====================================================================== Qmail ===============================================================================&lt;br /&gt;                                                    &lt;br /&gt;                                                   http://www.lifewithqmail.org/lwq.html#download&lt;br /&gt;  &lt;br /&gt;sudo apt-get install gcc&lt;br /&gt;sudo apt-get install g++&lt;br /&gt;sudo apt-get install make&lt;br /&gt;sudo apt-get install patch&lt;br /&gt;sudo apt-get install csh&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;wget http://www.qmail.org/netqmail-1.06.tar.gz&lt;br /&gt;wget http://cr.yp.to/ucspi-tcp/ucspi-tcp-0.88.tar.gz&lt;br /&gt;wget http://cr.yp.to/daemontools/daemontools-0.76.tar.gz&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /etc/rc.local // linijata "exit 0" treba da se premesti najdole, ako ne e najdole&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod 744 /etc/rc.local //za datotekata da bide executable&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;#At this time you probably want to become root, if you're not already.&lt;br /&gt;    su&lt;br /&gt;    umask 022&lt;br /&gt;    mkdir -p /usr/local/src&lt;br /&gt;    mv netqmail-1.06.tar.gz ucspi-tcp-0.88.tar.gz /usr/local/src&lt;br /&gt;    mkdir -p /package&lt;br /&gt;    mv daemontools-0.76.tar.gz /package&lt;br /&gt;    chmod 1755 /package&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;#Now you can unpack the packages.&lt;br /&gt;    cd /usr/local/src&lt;br /&gt;    gunzip netqmail-1.06.tar.gz&lt;br /&gt;    tar xpf netqmail-1.06.tar&lt;br /&gt;    gunzip ucspi-tcp-0.88.tar.gz&lt;br /&gt;    tar xpf ucspi-tcp-0.88.tar&lt;br /&gt;    rm *.tar      # optional, unless space is very tight&lt;br /&gt;    cd /package&lt;br /&gt;    gunzip daemontools-0.76.tar.gz&lt;br /&gt;    tar xpf daemontools-0.76.tar&lt;br /&gt;    rm *.tar      # optional, again&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir /var/qmail&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /usr/local/src/netqmail-1.06&lt;br /&gt;cp INSTALL.ids IDS&lt;br /&gt;sudo pico IDS //Delot LINUX da se otkomentira, drugo se da se komentira&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod 700 IDS&lt;br /&gt;./IDS&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cat /etc/passwd  // se gleda dali mi gi dodalo userite&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /usr/local/src/netqmail-1.06&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico conf-cc ////da se smeni "cc" vo "gcc" i da se iskomentira linijata pod nego&lt;br /&gt;sudo pico conf-ld //da se smeni "cc" vo "gcc" i da se iskomentira linijata pod nego&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;make setup check&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;hostname --fqdn  //izlezot od tuka se pisuva na dolnata komanda&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;./config-fast kavajce.labs.ii.edu.mk&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /usr/local/src/ucspi-tcp-0.88&lt;br /&gt;make&lt;br /&gt;make setup check&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /package/admin/daemontools-0.76&lt;br /&gt;cd src&lt;br /&gt;patch &lt; /usr/local/src/netqmail-1.06/other-patches/daemontools-0.76.errno.patch&lt;br /&gt;cd ..&lt;br /&gt;package/install&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/rc&lt;br /&gt;//pisuvam&lt;br /&gt;exec env - PATH="/var/qmail/bin:$PATH" \&lt;br /&gt;qmail-start "`cat /var/qmail/control/defaultdelivery`"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/rc&lt;br /&gt;mkdir /var/log/qmail&lt;br /&gt;echo ./Mailbox &gt;/var/qmail/control/defaultdelivery&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/bin/qmailctl   //start up shutdown script&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /var/qmail/bin&lt;br /&gt;wget http://lifewithqmail.org/qmailctl-script-dt70&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/bin/qmailctl&lt;br /&gt;ln -s /var/qmail/bin/qmailctl /usr/bin&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir -p /var/qmail/supervise/qmail-send/log&lt;br /&gt;mkdir -p /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/log&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/supervise/qmail-send/run&lt;br /&gt;exec /var/qmail/rc //da se stavi&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/supervise/qmail-send/log/run&lt;br /&gt;exec /usr/local/bin/setuidgid qmaill /usr/local/bin/multilog t /var/log/qmail  //da se stavi&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/run&lt;br /&gt;QMAILDUID=`id -u qmaild`&lt;br /&gt;NOFILESGID=`id -g qmaild`&lt;br /&gt;MAXSMTPD=`cat /var/qmail/control/concurrencyincoming`&lt;br /&gt;LOCAL=`head -1 /var/qmail/control/me`&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;if [ -z "$QMAILDUID" -o -z "$NOFILESGID" -o -z "$MAXSMTPD" -o -z "$LOCAL" ]; then&lt;br /&gt;    echo QMAILDUID, NOFILESGID, MAXSMTPD, or LOCAL is unset in&lt;br /&gt;    echo /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/run&lt;br /&gt;    exit 1&lt;br /&gt;fi&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;if [ ! -f /var/qmail/control/rcpthosts ]; then&lt;br /&gt;    echo "No /var/qmail/control/rcpthosts!"&lt;br /&gt;    echo "Refusing to start SMTP listener because it'll create an open relay"&lt;br /&gt;    exit 1&lt;br /&gt;fi&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;exec /usr/local/bin/softlimit -m 2000000 \&lt;br /&gt;    /usr/local/bin/tcpserver -v -R -l "$LOCAL" -x /etc/tcp.smtp.cdb -c "$MAXSMTPD" \&lt;br /&gt;        -u "$QMAILDUID" -g "$NOFILESGID" 0 smtp /var/qmail/bin/qmail-smtpd 2&gt;&amp;1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ova e nadvor od skriptata&lt;br /&gt;echo 20 &gt; /var/qmail/control/concurrencyincoming&lt;br /&gt;chmod 644 /var/qmail/control/concurrencyincoming&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;sudo pico /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/log/run&lt;br /&gt;exec /usr/local/bin/setuidgid qmaill /usr/local/bin/multilog t /var/log/qmail/smtpd&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-send/run&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-send/log/run&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/run&lt;br /&gt;chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-smtpd/log/run&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir -p /var/log/qmail/smtpd&lt;br /&gt;chown qmaill /var/log/qmail /var/log/qmail/smtpd&lt;br /&gt;ln -s /var/qmail/supervise/qmail-send /var/qmail/supervise/qmail-smtpd /service&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;// SMTP Access Control&lt;br /&gt;echo '127.:allow,RELAYCLIENT=""' &gt;&gt;/etc/tcp.smtp&lt;br /&gt;qmailctl cdb&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ne treba da dade nisto&lt;br /&gt;netstat -a | grep smtp&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;    ln -s /var/qmail/bin/sendmail /usr/lib&lt;br /&gt;    ln -s /var/qmail/bin/sendmail /usr/sbin&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;    echo dave &gt; /var/qmail/alias/.qmail-root&lt;br /&gt;    echo dave &gt; /var/qmail/alias/.qmail-postmaster&lt;br /&gt;    ln -s .qmail-postmaster /var/qmail/alias/.qmail-mailer-daemon&lt;br /&gt;    ln -s .qmail-postmaster /var/qmail/alias/.qmail-abuse&lt;br /&gt;    chmod 644 /var/qmail/alias/.qmail-root /var/qmail/alias/.qmail-postmaster&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;qmailctl start&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//4.1.3&lt;br /&gt;apt-get install maildrop&lt;br /&gt;maildirmake ~/Maildir&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;cd /usr/local/src&lt;br /&gt;wget http://cr.yp.to/checkpwd/checkpassword-0.90.tar.gz&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;gunzip checkpassword-0.90.tar&lt;br /&gt;tar -xf checkpassword-0.90.tar&lt;br /&gt;cd checkpassword-0.90&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;pixo error.h&lt;br /&gt;  #include "errno.h"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;make&lt;br /&gt;make setup check&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;patch &lt; /usr/local/src/netqmail-1.06/other-patches/checkpassword-0.90.errno.patch&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir /var/qmail/supervise/qmail-pop3d&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;pico /var/qmail/supervise/qmail-pop3d/run&lt;br /&gt; #!/bin/sh&lt;br /&gt;     exec /usr/local/bin/softlimit -m 2000000 \&lt;br /&gt;    /usr/local/bin/tcpserver -v -R -H -l 0 0 110 /var/qmail/bin/qmail-popup \&lt;br /&gt;    pop.example.net /bin/checkpassword /var/qmail/bin/qmail-pop3d Maildir 2&gt;&amp;1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;mkdir /var/qmail/supervise/qmail-pop3d/log&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;pico /var/qmail/supervise/qmail-pop3d/log/run&lt;br /&gt;  #!/bin/sh&lt;br /&gt;   exec /usr/local/bin/setuidgid qmaill /usr/local/bin/multilog t \&lt;br /&gt;   /var/log/qmail/pop3d&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;chmod +t /var/qmail/supervise/qmail-pop3d   # if daemontools &lt; 0.75&lt;br /&gt;    mkdir /var/log/qmail/pop3d&lt;br /&gt;    chown qmaill /var/log/qmail/pop3d&lt;br /&gt;    chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-pop3d/run&lt;br /&gt;    chmod 755 /var/qmail/supervise/qmail-pop3d/log/run&lt;br /&gt;    ln -s /var/qmail/supervise/qmail-pop3d /service&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;//ne e dovrseno qmail a mozno e da ima i greski do tuka&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-8113547084134536478?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/8113547084134536478/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=8113547084134536478' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/8113547084134536478'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/8113547084134536478'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2011/01/tintieriss.html' title='TintieriSS'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-4777011782684912030</id><published>2010-12-09T17:08:00.000-08:00</published><updated>2010-12-09T17:18:55.029-08:00</updated><title type='text'>2222</title><content type='html'>4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Алгоритми за преименување 1&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако инструкцијата не е комплетирана, тогаш алоцираниот бафер за преименување се менува во состојбата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  FREE  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Од кои состојби може да се премине во состојбата FREE ако се користи соединета архитектурна датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  AR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Од кои состојби може да се премине во состојбата FREE ако се случи прекин или погрешно извршена инструкција ако се користи соединета архитектурна датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако инструкцијата е извршена, од состојбата RBNV се преминува во состојбата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Регистарската датотека во која се издвојуваат преименуваните регистри се нарекува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RRF (Rename Register File) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Имплементацијата на преименувањето може да е со &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  посебни регистерски датотеки &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафер за преуредување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафер за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Ако инструкцијата не е комплетирана, тогаш алоцираниот бафер за преименување се менува во состојбата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  FREE &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Од кои состојби може да се премине во состојбата FREE ако се користи соединета архитектурна датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  AR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. &lt;br /&gt;Од кои состојби може да се премине во состојбата FREE ако се случи прекин или погрешно извршена инструкција ако се користи соединета архитектурна датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;10. &lt;br /&gt;Ако инструкцијата е извршена, од состојбата RBNV се преминува во состојбата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;11. &lt;br /&gt;Регистарската датотека во која се издвојуваат преименуваните регистри се нарекува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RRF (Rename Register File) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;12. &lt;br /&gt;Имплементацијата на преименувањето може да е со &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  посебни регистерски датотеки &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафер за преуредување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафер за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt; Политика за преземање 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преземање за време за преименување кога се издаваат декларираните инструкции се извршува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преименување на целните регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преименување на изворните регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  изворните референци се пренасочуваат кон придружните преименувани регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При распределување на извршните инструкции од складирачките станици до извршните единици во процесот на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во складирачките станици се чува најстарата инструкција за извршување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ако има слободни извршни единици и двата бита V1 и V2 се валидни, инструкцијата се распределува за извршување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При распределување на извршните инструкции од складирачките станици до извршните единици во процесот на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  процесорот ја испитува валидноста на битовите доделени на изворните операнди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При процес на преземање на операнди за време на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за време на издавањето на инструкцијата, целните регистри се преименуваат на ист начин како и при процес на преземање на операнди за време на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за време на распределување се проверува дали инструкцијата во последниот влез на станицата за складирање е извршна &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При процес на преземање на операнди за време на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за време на издавањето изворните регистри се преименуваат на ист начин како и кај процесот на превземање на операнди за време на издавање  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за време на проследување на инструкцијата нејзините операнди можат да се преземат од преименуваната регистерска датотека RRF &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При процес на преземање на операнди за време на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ниту едно од горе наведените &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;При процес на преземање на операнди за време на распределување, кога извршнта единица ја завршува бараната операција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  генерираниот резултат се користи за да се обнови RRF &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Политика за преземање 1&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Од аспект на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  превземањето за време на издавање се нарекува превземање за време на преименување (rename bound) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Откако извршната единица ќе го добие резултатот во процесот на преземање операнди за време на преименување, &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преименуваната регистерска датотека треба да се обнови &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  издадените инструкции веднаш пристапуваат до нивните операнди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  по комплетирањето на инструкцијата доделениот преименуван регистар може веднаш да се потврди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  станицата за складирање се обновува веднаш по добивањето на резултатите &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на распоредување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  станицата за складирање не се обновува веднаш со добиените резултати &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  по комплетирањето на инструкцијата станицата за складирање сеуште може да содржи инструкции кои ја бараат содржината на преименуваниот регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на распределување и ако при тоа се користи бројач за секој преименуван регистар тогаш &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  тој бројач го чува бројот на референци до соодветниот регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  кога вредноста на бројачот е нула, преименуваниот регистар може да се потврди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Алгоритми за преименување 2&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При секое издавање на инструкцијата, во ROB &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се алоцира нов ентитет соодветен на таа инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се  алоцира ентитет во кој се складира и привремениоt резултат за инструкцијата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се доделува по 1 влез за таа инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;ROB може да се користи &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за заштита на секвенцијалната конзистентност на извршувањето на инструкциите &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  како бафер за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  како бафер за преуредување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;ROB во однос на соединетата регистерска датотека има &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  помал број на бафери за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  еднаков број на бафери за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Како бафер за складирање може да се користи &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ROB &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кога се користи преименување со ROB &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  може да се користат посебни архитектурни регистерски датотеки за цели броеви и броеви со подвижна запирка &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  сите преименувани инструкции се чуваат во ROB редицата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ROB може да служи и како бафер за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Ако ROB се користи како бафер за складирање, тогаш тој е дизајниран како &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  DRIS (Deffered scheduling register Renaming Instruction Shelve) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Алгоритми за преименување 3&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Во колку состојби може да се најде секој физички регистар од соединетата регистерска датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  3&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Бројот на бафери за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  зависи од типот на баферот &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако a е ширината на инструкцискиот прозорец или број на бафери за складирање, b е број на извршни единици кои можат да работат паралелно, c е број на влезови во редицата за полнење, d е број на влезови во store редицата, тогаш максималниот број на инструкции кои може да се издадени, но сеуште не се комплетирани е &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  a+b+c+d &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако a е ширината на инструкцискиот прозорец или број на бафери за складирање, b е број на извршни единици кои можат да работат паралелно, c е број на влезови во редицата за полнење, d е број на влезови во store редицата, тогаш бројот на потребни бафери е  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  a+b+c &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Ако a=4 е ширината на инструкцискиот прозорец или број на бафери за складирање, b=4 е број на извршни единици кои можат да работат паралелно, c=8 е број на влезови во редицата за полнење, d=2 е број на влезови во store редицата, тогаш максималниот број на инструкции кои може да се издадени, но сеуште не се комплетирани е &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  18&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Ако a=4 е ширината на инструкцискиот прозорец или број на бафери за складирање, b=4 е број на извршни единици кои можат да работат паралелно, c=8 е број на влезови во редицата за полнење, d=2 е број на влезови во store редицата, тогаш бројот на потребни бафери е &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  6&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Табела за мапирање&gt;&gt;   Табела на мапирање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Во табелата за мапирање битот за статус означува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Дали придружениот архитектурен регистер е преименуван.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако во табелата на мапирање битот за статус е 1 тоа значи дека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Придружениот архитектурен регистер е преименуван&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако во табелата на мапирање битот за статус е 0 тоа значи дека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Придружениот архитектурен регистер не е преименуван&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во табелата на мапирање RB (RenameBuffer) индексот означува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  индекс на баферот за преименување доделен на архитектурниот регистер што припаѓа на даден влез&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Ако во табелата за мапирање за архитектурниот регистер r7, битот за статус е 1, а RB (RenameBuffer) индексот е 12 значи дека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Архитектурниот регистер r7 е преименуван со бафер за преименување број 12&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Табела за мапирање&gt;&gt;   Преземање операнди 1&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако даден архитектурен регистер има повеќе од една валидна алокација поради повторно преименување, валидна е онаа која има Latest бит со вредност&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Latest битот при мапирање во баферот за преименување означува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Дали дадената алокација е последна за даден архитектурен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако Latest битот при мапирање во баферот за преименување има вредност 0 тоа значи дека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Таа алокација не е последна за дадениот архитектурен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако Latest битот при мапирање во баферот за преименување има вредност 1 тоа значи дека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Таа алокација е последна за дадениот архитектурен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При преземање на операндите за време на распределување најчесто се користат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Табели за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземање на операндите за време на издавање најчесто се користат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Мапирање во баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Табела за мапирање&gt;&gt;   Табела за мапирање 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Патеките на мапирањата на архитектурните регистри со алоцираните бафери за преименување можат да се чуваат со &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  користење на табела за мапирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Табелата за мапирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ги чува патеките на мапирање на архитектурните регистри со алоцираните бафери за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако во табелата за мапирање за архитектурниот регистар R6 битот за стасус е 0 тоа значи дека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  регистерот R6 не е преименуван &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако во табелата за мапирање за архитектурниот регистар R3 битот за статус е 1, а RB (Rename Buffer) индексот е 7, тоа значи дека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  архитектурниот регистар R3 е преименуван со бафер за преименување број 7 &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Во табелата за мапирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  секој регистар може да се јави само еднаш &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ако статусниот бит (Entry valid bit) има вредност 1, тогаш дадениот архитектурен регистар е преимануван &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Методата на чување на патеките на регистерските мапирања при мапирање во баферот за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се базира на асоцијативен механизам &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  има 3 стаусни бита чувани во баферот за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во баферот за преименување се чува и вредност која покажува резултат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Табела за мапирање&gt;&gt;   Преземање операнди 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;За да перформансите на процесорот бидат подобри, степенот на преименување треба да биде&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  еднаков на степенот на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Бројот на операнди што треба да се достават во еден циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Зависи од политиката на преземање операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферите за преименување ги обезбедуваат операндите на сите инструкции издадени во еден циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на распределување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферите за преименување ги обезбедуваат операндите на сите инструкции од инструкцискиот прозорец проследени за извршување во ист циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Физички пренос на содржината на баферите за преименување во референцираните архитектурни регистри се употребува при&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Посебна преименувана регистерска датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ROB бафери или бафери за складирање&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-4777011782684912030?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/4777011782684912030/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=4777011782684912030' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4777011782684912030'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4777011782684912030'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/12/2222.html' title='2222'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-1224298402504970309</id><published>2010-12-09T15:29:00.000-08:00</published><updated>2010-12-09T17:08:12.178-08:00</updated><title type='text'>РпТпДп1</title><content type='html'>1. &lt;br /&gt;Декодирањето на инструкциите кај суперскаларните процесори во однос на скаларните процесори е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Посложено&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Скаларните процесори декодираат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Само една инструкција во еден циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Суперскаларните процесори декодираат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Повеќе инструкции во еден циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Преддекодирањето се употребува кај:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Суперскаларните процесори&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  VLIW процесорите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Преддекодирањето е пренесување на дел од процесот на декодирање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во фазата на читање на инструкциите од меморијата во инструкциската кеш меморија.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Со преддекодирањето се врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Делумно декодирање на инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;При пренесувањето на инструкциите во инструкциската кеш меморија преддекодирањето се извршува од:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Посебна единица наречена преддекодер.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преддекодирањето:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  на инструкцијата се додаваат неколку бита&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При преддекодирањето, на инструкцијата и се додаваат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  4-7 бита&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Битовите кои се додаваат на инструкцијата при преддекодирањето ги имаат следниве параметри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Класа на инструкцијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Типови на потребни ресурси&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Инструкцијата се дели на класи според:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Тип на операции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Што специфицира политиката на издавање?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Начините на кои се разрешуваат зависностите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Што специфицира степенот на издавање?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Максималниот број на инструкции кои можат да се издадат истовремено во секој циклус.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Преддекодирање на инструкции се извршува во следната фаза на протечност &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преземање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Во фазата на протечност, преземање, се врши &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  процесирање на разгранувања &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преддекодирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Декодирање&gt;&gt;   Поими за декодирање&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Само една инструкција во еден циклус декодираат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  скаларните процесори &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Повеќе инструкции во еден циклус декодираат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  суперскаларните процесори &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  VLIW процесорите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Преддекодирањето значи пренесување на процесот на декодирање: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Од меморијата во инструкциската кеш меморија &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Со користење на предекодирање: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се скратува времето потредно за декодирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Со употреба на преддекодирањето бројот на циклуси во кои декодирањето се изведува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се намалува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Доколку се употребува преддекодирање: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Времето потребно за декодирање се намалува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Бројот на циклуси во кои се изведува декодирањето се намалува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Фази на протечност, при динамичко извршување на инструкции вон редослед се &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  декодирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  извршување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Преддекодирање е процес за&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  додавање битови на инструкција пред декодирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Преземање на операнди1&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди за време на издавање операндите се преземаат кога инструкцијата се издава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  до баферот за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди за време на распределување операндите се преземаат кога инструкцијата се издава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  до извршната единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Баферите за складирање кај преземањето на операнди за време на издавање, во однос на баферите кај преземањето на операнди за време на распределување се:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Поголеми&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во баферите за складирање при преземање на операнди за време на издавање се содржат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  инструкции заедно со вредностите на нивните операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Во баферите за складирање при преземењето на операнди за време на распределување се содржат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  инструкции заедно со референци кон потребните операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземањето на операнди за време на издавање, вредностите на операндите во баферот за складирање доаѓаат од:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt; Политика за преземање операнди&gt;&gt;Преземање операнди 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Доколку има преземање на операнди со преименување за време на распределување, од каде се бара вредноста на операндот?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Од архитектурниот регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Од баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако се преземаат операнди во фазата на издавање и ако секоја инструкција има 2 влезни аргументи регистерската датотека треба да овозможува истовремено:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  читање на два пати повеќе операнди од степенот на издавање на инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако се преземаат операнди во фазата на распределување и ако секоја инструкција има 2 влезни аргументи регистерската датотека треба да овозможува истовремено:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  читање на два пати повеќе операнди од степенот на распределување на инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во кои од наведените аспекти преземањето на операндите за време на распределување е подобро во однос на преземање на операндите за време на издавање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  критична патека за декодирање-издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  комплексноста на баферите за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, во станица за складирање се наоѓаат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  операциски код на инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  броеви на излезни регистри на инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на распределување, во станица за складирање се наоѓаат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  операциски код на инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  броеви на излезни регистри на инструкција ПРЕИМЕНУВАЊЕ НА РЕГИСРИ Концепти за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt; Политика за преземање операнди&gt;&gt;Преземање операнди 3&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Бројот на портите за читање од регистерската датотека при преземање на операндите за време на распределување, во однос на преземање на операндите за време на издавање е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Поголем&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Бројот на патеки за пренос на операндите при преземање на операндите за време на распределување, во однос на преземање на операндите за време на издавање е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Поголем&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди во фаза на издавање вредностите на изворните операнди во извршната единица доаѓаат од: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферите за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди во фаза на распределување вредностите на изворните операнди во извршната единица доаѓаат од: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди во фаза на издавање во која фаза броевите на влезните регистри се проследуваат до регистерската датотека? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Фазата на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди во фаза на распределување во која фаза броевите на влезните регистри се проследуваат до регистерската датотека? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Фазата на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Преземање за време на издавање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање во баферот за складирање се пренесуваат: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Влезните операнди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статусните битови на влезните битови &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, кога некоја инструкција ќе се префрли од баферот за складирање во извршната единица, статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 0 во: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Станицата за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, кога некоја инструкција ќе се изврши, статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 1 во: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Станицата за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, кога некоја инструкција ќе се изврши, резултатот од инструкцијата се проследува до: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Станицата за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, станицата за складирање се ажурира: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во секој циклус &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, доколку постојат повеќе станици за складирање, по извршување на некоја инструкција: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Ажурирањето се прави во сите станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Политика на преземање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преземањето на операнди за време на распределување:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се проверува дали операндите се достапни&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ахритектурата на процесорот при употреба на издвоени регистерски датотеки во однос на употребата на заедничката регистерска датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се разликува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Во однос на критичната патека за декодирање - издавање, покорисно е: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преземањето на операнди во фазата на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во однос на комплексноста на баферите за складирање, покорисно е: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преземањето на операнди во фазата на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При испитување на достапност на операндите, при преземање на операнди за време на издавање, се испитуваат статусните битови кои се наоѓаат: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во станицата за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Инструкцијата се распределува од станицата за складирање до извршната единица: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Ако статусните битови на двата влезни операнди се 1 &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Преименување&gt;&gt;   Преименување1&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Лажните податочни зависности можат да настанат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Помеѓу самите инструкции кои чекаат на извршување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Помеѓу инструкции кои чекаат на извршување и инструкциите кои се извршуваат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кои се лажни податочни зависности?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAW&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При постапката на преименување регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се преименува целниот регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Нека некоја инструкција чека на извршување. Лажна податочна зависност може да настане со друга инструкција која &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  чека на извршување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се извршува  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Нека некоја инструкција се извршува. Лажна податочна зависност може да настане со друга инструкција која &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  чека на извршување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Регистерското преименување во однос на регистерските знаменца има &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  многу поголема хардверска комплексност &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Преименување&gt;&gt;   Преименување 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Принципот на преименување на регистри се користи за &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Разрешување лажни податочни зависности &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Лажните податочни зависности се разрешуваат со &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преименување на регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Преименувањето на регистрите се употребува кога ќе се открие &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAR зависност &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAW зависност &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Нерешени контролни зависности се појавуваат кога &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Условот на разгранување кај инструкција за гранење не е пресметан во времето кога треба да се издаде инструкцијата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Лажни податочни зависности се појавуваат кога &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Со појава на WAW или WAR зависности &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При појава на нерешени контролни зависности: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се чека додека условот на разгранување не се пресмета &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се продолжува со спекулативно процесирање на разгранувањето &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Издавање - концепти&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако издавањето на следните инструкции не се извршува се до разрешувањето на зависноста, станува збор за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Издавање во редослед&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако издавањето на следните инструкции се извршува без разлика на зависноста, станува збор за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Издавање вон редослед&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Издавањето на инструкциите во редослед, во однос на издавање вон редослед, има:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Полоши перформанси&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Причината за користење на издавањето на инструкциите вон редослед кај современите процесори се должи на употреба на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Методот на складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Издавање е процес каде се разрешуваат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  лажните податочни зависности&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Издавање е процес за&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  разрешување зависности пред извршување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Перформанси на издавање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди за време на издавање операндите се преземаат кога инструкцијата се издава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  до баферот за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кај преземањето на операнди за време на распределување операндите се преземаат кога инструкцијата се издава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  до извршната единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Баферите за складирање кај преземањето на операнди за време на издавање, во однос на баферите кај преземањето на операнди за време на распределување се:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Поголеми&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во баферите за складирање при преземање на операнди за време на издавање се содржат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  инструкции заедно со вредностите на нивните операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Во баферите за складирање при преземењето на операнди за време на распределување се содржат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  инструкции заедно со референци кон потребните операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземањето на операнди за време на издавање, вредностите на операндите во баферот за складирање доаѓаат од:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Суперскаларни издавачи&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Суперскаларното издавање ги покрива следниве аспекти:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Политика на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Степен на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако условот на разгранување не е пресметан во времето кога треба да се издаде инструкцијата станува збор за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Нерешени контролни зависности &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Начините на кои се разрешуваат зависностите ги специфицира &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Политиката на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Максималниот број на инструкции кои можат да се издадат истовремено во секој циклус ги специфицира &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Степенот на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Политиката на издавање на инструкциите разгледува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Разрешување на лажни податочни зависности &lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При доаѓање на зависни инструкции кај процесор кој користи складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не доаѓа до блокирање на издавањето &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Блокирање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Со употреба на складирање, при доаѓање на зависни инструкции:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не доаѓа до блокирање на издавањето&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Без употреба на складирање, при доаѓање на зависни инструкции:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Доаѓа до блокирање на издавањето&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Доколку настане блокирање на издавањето перформансите на процесорот:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се намалуваат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Блокирање на издавањето на инструкции при појава на зависни инструкции настанува кај &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Процесори кои не употребуваат складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Блокирање на издавањето на инструкции може да настане кај: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Процесори кои употребуваат складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Процесори кои не употребуваат складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Појавувањето на зависностите кај инструкциите кога нема употреба на складирање зависи од: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Степенот на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Порамнување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Порамнето издавање на инструкциите, покажува дека се користи:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Фиксен прозорец за издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При порамнето издавање на инструкциите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во прозорецот за издавање не влегуваат нови инструкции се додека не се завршат сите предходни&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Непорамнето издавање на инструкциите, покажува дека се користи:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Подвижен прозорец за издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При непорамнето издавање на инструкциите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во прозорецот за издавање влегуваат нови инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Порамнетото издавање на инструкциите, во однос на непорамнетото издавање има:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Полоши перформанси&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Причината за користење на порамнетото издавање на инструкциите кај современите процесори се должи на употреба на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Политика за преземање операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Суперскаларно издавање&gt;&gt;   Блокирање 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Во процесор кој поседува станици за складирање, проверката за зависностите се остварува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во фазата распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Во процесор кој не поседува станици за складирање, проверката за зависностите се остварува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во фазата на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кај процесор кој не поседува станици за складирање, во фазата за издавање прво се извршува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Проверка за зависности &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кај процесор кој поседува станици за складирање, во фазата за издавање прво се извршува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Издавање на инструкциите &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кај процесори кои употребуваат издавање во редослед, со појавување на зависна инструкција: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Издавањето на следните инструкции не се извршува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кај процесори кои употребуваат издавање вон редослед, со појавување на зависна инструкција: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Издавањето на следните инструкции не зависи од појавата на зависна инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Складирање 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При користење на станици за складирање, во фазата на издавање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Инструкциите се проследуваат без проверка на зависностите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кога нема складирање во фазата на издавање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Инструкциите се проследуваат со проверка на зависностите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Складирањето користи инструкциски бафери кои се наоѓаат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Пред секоја извршна единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При користење на складирање, издавањето на инструкцијата е возможно:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Треба да бидат исполнети дополнителни услови&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Процесорите кои користат складирање и имаат повеќе извршни единици може да имаат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  само една централна станица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Процесорите кои користат складирање и имаат повеќе извршни единици може да имаат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  повеќе групни станици&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Процесорите кои користат складирање и имаат повеќе извршни единици може да имаат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  повеќе индивидуални станици&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Складирање претставува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  индиректно издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Типови на станици за складирање&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Која од станиците за складирање има најголем капацитет?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Централната станица за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Индивидуалните станици за складирање дозволуваат складирање на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  2-4 инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Групните станици за складирање дозволуваат складирање на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  6-16 инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Централната станица за складирање дозволува складирање на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  &gt;20 инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Индивидуалните станици за складирање проследуваат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Една инструкција за еден циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Групните станици за складирање проследуваат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Онолку инструкции за еден циклус колку што имаат извршни единици поврзани на нив&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Перформанси на складирање&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако се употребува распределување во редослед, тоа значи дека:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Инструкцијата која не е подготвена за извршување ги блокира останатите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако се употребува распределување вон редослед, тоа значи дека:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Инструкцијата која не е подготвена за извршување не ги блокира останатите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Распределувањето во редослед, во однос на распределувањето вон редослед дава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Полоши перформанси на процесорот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При распределувањето во редослед, проверката која инструкција е подготвена за извршување во баферот се врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Само врз последната локација&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При распределувањето вон редослед, проверката која инструкција е подготвена за извршување во баферот се врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Врз сите локации&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Распределувањето на инструкциите се врши во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферот за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Складирање 1&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Инструкциите во баферите за складирање се чуваат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Додека не се разрешат зависностите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Додека се обезбеди слободна извршна единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Една инструкција која се наоѓа во баферот за складирање станува спремна за извршување:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Кога ќе станат достапни нејзините операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Кога ке се ослободи извршната единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Комбинираните бафери се користат за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Прераспоредување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кај процесорите со индивидуални станици за складирање се користи една станица за складирање за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  складирање за секоја извршна единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кај процесорите со групни станици за складирање се користи една станица за складирање за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  складирање за повеќе извршни единици&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кај процесорите со централната станица за складирање се користи една станица за складирање за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  складирање за сите извршни единици&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Бафери за складирање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Засебните бафери за складирање (станиците за складирање) се користат за: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кој од следните бафери за складирање се употребува за прераспоредување? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Комбинираните бафери за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кој од следните бафери за складирање се употребува за складирање? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Комбинираните бафери за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Засебните бафери за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кај процесор со индивидуални станици за складирање, секоја инструкција во фазата за издавање може да се распредели&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  само во одредени станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кај процесор со групни станици за складирање, секоја инструкција во фазата за издавање може да се распредели&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  само во одредени станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кај процесор кој користи складирање и има повеќе извршни единици поврзани на иста станица за складирање, може да стане збор за: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Групни станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Централна станица за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Доколку баферите за складирање содржат инструкции заедно со вредностите на нивните операнди тогаш се работи за архитектура која врши преземање на операндите во фаза на &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Доколку баферите за складирање содржат инструкции заедно со референци кон потребните операнди тогаш се работи за архитектура која врши преземање на операндите во фаза на&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Складирање&gt;&gt;   Концепти за складирање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кој од станиците за складирање има најмногу излезни порти кон регистерската датотека?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Централната станица за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Степенот на распределување е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Поголем или еднаков на степенот на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Во баферот за складирање, за извршување се подготвени:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Оние инструкции чии влезни операнди се достапни&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако правилото за селекција го задоволуваат повеќе инструкции, кое правило за арбитража се применува?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Од сите инструкции подготвени за извршување се избираат само онолку колку што има достапни извршни единици&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се избира инструкцијата која поминала најмногу време во баферот за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Во станици за складирање се врши проверка на &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  вистински податочни зависности &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Засебни бафери за складирање се &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  индивидуални станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  централни станици за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Табела на резултати&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Табелата на резултати се воведува за решавање на проблемот на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Достапност на операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Табелата на резултати е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Проширување на регистерската табела&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Големината на табелата на резултати за секоја вредност изнесува:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  1 бит&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако во табелата за резултати за еден регистер има вредност 1, тоа значи дека:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Вредноста од регистерот е достапна&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Ако во табелата за резултати за еден регистер има вредност 0, тоа значи дека:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Вредноста од регистерот не е достапна&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Распределување концепти&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на распределување во станицата за складирање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  не се запишува информација дали операндите се достапни или не&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако операндите се преземаат за време на издавање во станицата за складирање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се запишува информација дали операндите се достапни или не&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При преземање на операндите за време на распределување достапноста на операндите се проверува:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Директно од регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При преземање на операндите за време на издавање достапноста на операндите се проверува:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во баферот за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Подобри перформанси се добиваат кога при распределувањето се користи: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Распределување вон редослед &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;За каков редослед на распределување станува збор ако при појава на инструкција која не е подготвена за извршување останатите инструкции не се блокирани? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Распределување вон редослед &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;За каков редослед на распределување станува збор ако при појава на инструкција која не е подготвена за извршување останатите инструкции се блокирани? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Распределување во редослед &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Достапност на операнди 2&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кога статусниот бит на некој регистер е поставен на 0, тогаш:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Ниедна инструкција не може да пристапи до вредноста на регистерот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кога статусниот бит на некој регистер е поставен на 1, тогаш:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Сите инструкции можат да пристапат до вредноста на регистерот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Во регистерската датотека за вредноста на регистерот да биде достапна, статусниот бит треба да е: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Во регистерската датотека за вредноста на регистерот да не биде достапна, статусниот бит треба да е: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  0&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При издавање на една инструкција не се менува статусниот бит на: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Влезните регистри од инструкцијата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Во станицата за складирање се запишува дали операндите се достапни или не кај: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преземањето на операндите при издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Ако статусниот бит на некој регистер е 0, за да настане промена на истиот треба: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Инструкцијата која што го заклучила регистерот да се изврши &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Ако статусниот бит на некој регистер е 1, за да настане промена на истиот треба: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерот да се појави како излезен регистер на некоја нова инструкција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Статусен бит&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преземањето на операнди за време на издавање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се проверува дали операндите се достапни&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При издавање на една инструкција, статусниот бит се поставува на 0 за:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Излезниот регистер од инструкцијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При издавање на една инструкција, статусниот бит на излезниот регистер од инструкцијата се поставува на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  0&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При издавање на една инструкција статусниот бит на влезните регистри од инструкцијата се поставува на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  не се менува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При завршување на инструкцијата, статусниот бит на излезниот регистер од инструкцијата се поставува на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При завршување на инструкцијата, статусниот бит на влезните регистри од инструкцијата се поставува на:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  не се менува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Правила за распределување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Со правилото за селекција при распределувањето на инструкциите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се утврдува кои инструкции се подготвени за извршување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Со правилото за арбитража при распределувањето на инструкциите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се избираат кои инструкции од подготвените да се пратат во извршната единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Со правилото за редослед на распределувањето, при распределувањето на инструкциите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се утврдува дали инструкцијата која не е подготвена за извршување ќе ги блокира останатите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Со правилото за селекција при распределувањето: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се утврдува кои инструкции се подготвени за извршување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Правилото за арбитража при распределувањето се применува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  По правилото за селекција &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Правилото за арбитража се применува при распределувањето: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Само во одредени ситуации &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Правилото за арбитража при распределувањето се применува кога: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Правилото за селекција го задоволуваат повеќе инструкции од достапните извршни единици &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. Издавање и распоредување&gt;&gt;   Распределување&gt;&gt;   Достапност на операнди 3&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Проверката за достапност на операндите при преземање на операндите за време на распределување се врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во секој циклус&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кои од следниве акции се презема при распределување на инструкција во извршната единица, при преземање на операндите за време на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се проследуваат влезните операнди во извршната единица&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 0 во регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 0 во станицата за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кои од следниве акции се презема при распределување на инструкција во извршната единица, при преземање на операндите за време на распределување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Идентификационите броеви на влезните регистри се проследуваат до регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 0 во регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кои од следниве акции се презема кога ќе заврши изведувањето на инструкцијата во извршната единица, при преземање на операндите за време на распределување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во регистарската датотека се запишува вредноста на излезниот регистер и неговиот статусен бут се поставува на 1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кои од следниве акции се презема кога ќе заврши изведувањето на инструкцијата во извршната единица, при преземање на операндите за време на издавање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Во регистарската датотека се запишува вредноста на излезниот регистер и неговиот статусен бут се поставува на 1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статусниот бит на излезниот регистер се поставува на 1 во станицата за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Достапноста на операндите се проверува: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  При преземањето на операндите за време на издавање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  При преземањето на операндите за време на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Во станицата за складирање не се запишува дали операндите се достапни или не кај: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преземањето на операндите при распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Концепти за преименување&gt;&gt;   Типови на преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Од кои аспекти зависи начинот на кој процесорот ќе го имплементира процесот на преименување?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Дали процесорот користи складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Кој вид на политика на преземање на операнди се употребува кај процесорот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако преименувањето регистри се имплементира статички, тогаш преименувањето го врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преведувачот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако преименувањето регистри се имплементира динамички, тогаш преименувањето го врши:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Посебен хардвер и дополнителна логика&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Каква имплементација е потребна ако преведувачот врши преименување на регистри?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Статичка&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При употреба на принципот на преименување, резултатот од инструкцијата која адресира целен регистер се запишува во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При употреба на принципот на преименување, привремените резултати се наоѓаат во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;При употреба на принципот на преименување, конечните резултати се наоѓаат во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Нема зависност ../../images/zavisnosti10.bmp &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Концепти за преименување&gt;&gt;   Поими за преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кога се употребува принципот на преименување, при барање на некој операнд:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се пребарува регистерската датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се пребарува баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако вредноста на операндот постои и во регистерската датотека и во баферот за преименување истовремено, предност има&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Привремената вредност од баферот за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Резултатите од инструкциите добиени во извршните единици се чуваат во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Преименуваната регистерска датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Информацијата за врската меѓу преименуваните регистри и архитектурните регистри се чува во:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Табелите за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Потполното преименување се применува врз:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Сите типови на инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Делумното преименување се применува врз:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Одредени типови на инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Да &lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Современите суперскаларни процесори вршат обработка на прекини &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во редослед &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Концепти за преименување&gt;&gt;   Процес на преименување&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Преименувањето на регистри претставува механизам за одбегнување на &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAW &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  WAR &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Процесот на преименување се состои од следните задачи: &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преименување на целни регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  преземање на преименувани изворни операнди &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  повторување на процесот на преименување на неточно извршените спекулативни изведувања &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Врз имплементацијата на процесот на преименување влијаат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  изборот на техниката на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  микроархитектурата &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Техниката за преименување на регистри претпоставува дека инструкциите се со &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  облик 2 влезни и 1 излезен регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  триадресен формат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Преименувањето на регистри може да се имплрементира &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  статички &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  динамички &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Делумното преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  има можност за завршување на инструкциите вон редослед &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Да &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. &lt;br /&gt;Актуелните суперскаларни процесори ја користат следната техника на преименување регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  динамичка &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Концепти за преименување&gt;&gt;   Степен на преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Под степен на преименување се подразбира &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  максимален број на преименувања на регистри што може да се изведат за 1 циклус &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;На степенот на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  влијае бројот на влезните порти &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  влијае типот на баферот &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;На степенот на преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  влијае бројот на излезните порти &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  влијае политиката на преземање на операндите &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако во една регистерска датотека има голем број  порти за читање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се зголемува физичката големина на податочната патека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се зголемува враменскиот циклус &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Бројот на порти за запишување треба да е &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  еднаков на бројот на резулати што можат да се добијат од извршните единици во еден циклус &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Концепти за преименување&gt;&gt;Имплементација на преименување&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Преименувањето на регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  е стандардна техника за оценување на преформансите на суперскаларните процесори &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  често се користи заедно со складирањето (shelving) &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ги преименува целните регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Современите процесори &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  претежно преземаат операнди за време на распределување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При имплементација на процесот на преименување процесорот врши физички пренос на содржината на баферите за преименување во референцираните архитектурни регистри ако се користи &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  посебна преименувана регистерска датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ROB бафери &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафери за складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При имплементација на процесот на преименување процесорот врши промена на статусот на соодветните регистри, но не и физички пренос на податоци кај &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  соединета архитектурна и преименувана датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Обновувањето од погрешна шпекулација вклучува &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  оневозможување на последните поставени мапирања за регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  потврдување на алоцираните барефи за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Повеќето современи суперскаларни процесори користат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  потполно преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Бафери за преименување 2&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Секогаш се врши преименување на целните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Понекогаш се врши преименување на изворните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, преименувањето на изворните регистри се врши&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Само ако тие имаат валидно преименување во табелата за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, во станицата на складирање се запишува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Регистерски идентификатор на преименуваниот целен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, ако изворните операнди имаат валидно преименување во табелата за мапирање, во станицата на складирање се запишува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Соодветниот преименуван регистерски идентификатор на изворните операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Бафер за преименување го определува местото каде се запишуваат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  привремени резултати &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;DRIS е &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  бафер за преименување, распределување и складирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt; 4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Принцип на преименување&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кога се користи соединета регистерска датотека како тип на бафер за преименување, баферите за преименување:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Со архитектурните регистри се наоѓаат заедно во иста физичка датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кога се користат посебни регистерски датотеки како тип на бафер за преименување, баферите за преименување:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се издвоени од архитектурните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кога се користи соединета регистерска датотека како тип на бафер за преименување, за секоја инструкција која има излезен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се алоцира нов физички регистер од слободните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При алоцирање на нов физички регистер за излезниот регистер на една инструкција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се внесува нова ставка во табелата за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Влезните регистри на една инструкција, при нејзиното мапирање се заменуваат:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Со веќе мапирани соодветни физички регистри преку табелата за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;За време на иницијализацијата на регистрите:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Првите n физички регистри се доделуваат на архитектурните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност?    &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Да &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Да &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Регистерска датотека&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Првите n физички регистри кои се доделуваат на архитектурните регистри за време на иницијализацијата се наоѓаат во состојба:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Архитектурен регистер' - AR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Физичките регистри кои не се доделуваат на архитектурните регистри за време на иницијализацијата се наоѓаат во состојба:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни' - FREE&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако е издадена инструкција со целен регистер, по придружувањето на физичкиот регистер на соодветниот целен регистер, физичкиот регистер преминува во состојба:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV (Rename Buffer Not Valid)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кога инструкцијата ќе заврши со извршувањето и резултатот ќе се запише во доделениот бафер за преименување, тој поминува во состојба:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV (Rename Buffer Valid)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кога физичкиот регистер преминува во состојба RBNV (Rename Buffer Not Valid) неговиот бит за валидност се поставува на;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  0&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кога физичкиот регистер преминува во состојба RBV (Rename Buffer Valid) неговиот бит за валидност се поставува на;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Слика  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Дали со техниката на регистерско преименување може да се одстранат следната податочна зависност? &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Да &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Состојби на регистрите 1&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;По комплетирањето на инструкцијата баферот за преименување преминува во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Архитектурен регистер' - AR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Еден регистер кој се наоѓа во состојба RBNV (Rename Buffer Not Valid) може да премине во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBV (Rename Buffer Valid)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни' - FREE&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Еден регистер кој се наоѓа во состојба RBV (Rename Buffer Valid) може да премине во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Архитектурен регистер' - AR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни' - FREE&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Еден регистер кој се наоѓа во состојба 'Архитектурен регистер' - AR може да премине во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни' - FREE&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Еден регистер кој се наоѓа во состојба 'Слободни' - FREE може да премине во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  RBNV (Rename Buffer Not Valid)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Ако некоја инструкција биде откажана поради прекини, алоцираниот бафер за преименување преминува во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни' - FREE&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Алгоритам за преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;При откажување на некоја инструкција поради прекини или погрешно шпекулирање, мапирањата во табелата за мапирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се отфрлуваат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Регистерската датотека за преименување (RRF) е:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  регистерска датотека во која се издвојуваат преименуваните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;ROB(reorder buffer) може да се користи како:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Бафер за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Бафер за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Баферите за складирање:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Може да се употребат како бафери за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Употребата на баферите за складирање како бафери за преименување дава:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Негативни резултати во однос на останатите техники&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кој од следните типови има најмногу бафери за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Соединета регистерска датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Соединета регистерска датотека во однос на посебни регистерски датотеки има:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Повеќе бафери за преименување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Бафери на складирање&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат асоцијативен метод за пристап&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Ја содржат вредноста на излезниот регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат индексиран метод за пристап&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не ја содржат вредноста на излезниот регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат асоцијативен метод за пристап, кога се бара вредноста на некој регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се пребарува цела табела&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат индексиран метод за пристап, кога се бара вредноста на некој регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се пристапува само до соодветната позиција на регистерот во табелата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат асоцијативен метод за пристап, за еден архитектурен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Може да има повеќе ставки&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат индексиран метод за пристап, за еден архитектурен регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не може да има повеќе ставки&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Механизните за пристап кон баферите за преименување може да бидат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  асоцијативни &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  индексирани &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Баферот за преименување е место каде &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се запишуваат привремените резултати &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се запишуваат пресметани резултати кои сеуште не смеат да ја променат состојбата на процесорот &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Бафери за преименување се &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ROB &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  DRIS &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Соединетата регистерска датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ги соединува баферите за преименување со архитектурните регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Кога се користи соединета регистерска датотека како тип на бафер за преименување, &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  при мапирање на регистрите на една инструкција влезните регистри се заменуваат со веќе мапираните соодветни физички регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  за секоја инструкција со излезен регистар се алоцира нов физички регистар од слободните регистри &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Бафери за преименување на регистри со броеви со подвижна запирка, ги чуваат резултатите од &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  FP извршни единици &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  единици за пристап кон меморија АЛГОРИТМИ (ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА) Алгоритам со едноставо блокирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Бафери за преименување&gt;&gt;   Бафер за преименување 3&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Процесорот треба да има __________ бафери за преименување отколку што изнесува максималниот број на инструкции во извршување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Повеќе&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат асоцијативен метод за пристап &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се чува информацијата за бројот на излезниот регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  се чува информацијата за вредноста на излезниот регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во табелата може да има повеќе од 1 ставка за секој архитекрурен регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Кај баферите за преименување кои користат индексиран метод за пристап &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  во табелата за мапирање има информација за бројот на архитектурниот регистар &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ако треба да се пристапи до вториот регистар, тогаш се пристапува до втората позиција во табелата за мапирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Резултатите во регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ако се приверемени се наоѓаат во баферите за преименување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Резултатите во регистерската датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  ако се конечни се наоѓаат во архитектурната регистерска датотека &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;   Политика за преземање операнди&gt;&gt;   Преземање на операнди и преименување&gt;&gt; &lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Откога извршната единица ќе го добие резултатот од инструкцијата, при преземање на операнди за време на преименување, со помош на преименуваниот целен регистерски идентификатор се врши&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Обновување на станицата за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Обновување на преименуваната регистерска датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;За време на иницијализација, при преземање на операнди за време на преименување, преименуваните регистри се поставуваат во состојба&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни'&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, кога процесорот доделува преименуван регистер за издадена инструкција, состојбата на тој регистер станува;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Алоцирано не важечко&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, кога инструкцијата се извршува, состојбата на преименуваниот регистер станува;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Алоцирано не важечко&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, кога инструкцијата се извршува, резултатот од инструкцијата се запишува во&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Придружениот преименуван регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на преименување, кога инструкцијата се комплетира, резултатот се запишува во&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Архитектурниот регистер&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. Преименување регистри&gt;&gt;Политика за преземање операнди&gt;&gt;Состојби на регистрите 2&gt;&gt;&lt;br /&gt;1. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'слободни', во која следна состојба може да помине со одредена акција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Алоцирано не важечко&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;2. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Алоцирано не важечко', во која следна состојба може да помине со одредена акција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни'&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Алоцирано важечко&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;3. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Алоцирано важечко', во која следна состојба може да помине со одредена акција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  'Слободни'&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;4. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Алоцирано не важечко', за да помине во состојба 'Алоцирано важечко' треба да:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се изврши инструкцијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;5. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Алоцирано не важечко', за да помине во состојба 'Слободни' треба да:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се случи откажување на инструкцијата поради прекин или погрешно шпекулирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;6. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Алоцирано важечко', за да помине во состојба 'Слободни' треба да:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се комплетира инструкцијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се случи откажување на инструкцијата поради прекин или погрешно шпекулирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;7. &lt;br /&gt;Ако доделениот преименуван регистер во преименуваната регистерска датотека се наоѓа во состојба 'Слободни', за да помине во состојба 'Алоцирано не важечко' треба да:&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се издаде нова инструкција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;8. &lt;br /&gt;Откога извршната единица ќе го добие резултатот од инструкцијата, при преземање на операнди за време на распределување, со помош на преименуваниот целен регистерски идентификатор се врши&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Обновување на преименуваната регистерска датотека&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;9. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на распределување, ако се комплетира една инструкција, станицата за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Не се обновува веднаш по комплетирањето на инструкцијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;10. &lt;br /&gt;При преземање на операнди за време на издавање, ако се комплетира една инструкција, станицата за складирање&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;  Се обновува веднаш по комплетирањето на инструкцијата&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-1224298402504970309?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/1224298402504970309/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=1224298402504970309' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/1224298402504970309'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/1224298402504970309'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/12/1.html' title='РпТпДп1'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-6668548887138146821</id><published>2010-11-09T15:34:00.000-08:00</published><updated>2010-11-09T15:35:16.985-08:00</updated><title type='text'>MK tintiri mintiri</title><content type='html'>Прашање 1 Кон меморија шпекулативно пристапува: &lt;br /&gt; инструкцијата ld&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 2 Кодот за поправка на грешка треба: &lt;br /&gt; да ги изврши инструкциите кои што се извршиле со погрешно шпекулираните податоци&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 3 Шпекулативно читање од меморија се применува кога: &lt;br /&gt; е мала веројатноста да се превземе скокот кој може да доведе до податочна зависност&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 4 При шпекулативно читање од меморија проверка се врши со: &lt;br /&gt; chk.s&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 5 Колку е CPI на следната јамка: &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;ако аритметичките инструкции имаат латентност 2, а мемориските 3, ако инструкциите се извршуваат паралелно. 5&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 6 Следните инструкции се наоѓаат во една јамка: &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Да се прераспредели јамката за да стане погодна за софтверска проточност ако се знае дека мемориските инструкции имаат латентност од 2 циклуси, а аритметичките од 1 циклус. &lt;br /&gt; Не е можно да се прераспределат инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 7 Дали е можно следната јамка да се одмота? &lt;br /&gt;   да&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 8 При шпекулирање на податоците може да се доведе до опаѓање на перформансите заради:&lt;br /&gt; зголемување на времето на извршување заради погрешно шпекулирање&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 9 Контролна шпекулација е: &lt;br /&gt; извршување на инструкција пред да се разреши контролната зависност&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 10 Податочна шпекулација е: &lt;br /&gt; извршување на инструкција пред да се разреши податочната зависност&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 11 За читање од меморија се користи инструкцијата: ld&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 12 Од меморија може да се читаат и запишуваат одеднаш податоци со големина:  1, 2, 4, 8 бајти&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 13 При читање и запишување во меморија ако сакаме податокот да не се запишува во кеш меморијата може да го користиме комплетерот: &lt;br /&gt; .nta&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 14 Во случај на предвремено читање од меморија се:&lt;br /&gt; поставува влез во ALAT табелата со адресата од која се чита&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 15 Што се контролни зависности?  &lt;br /&gt; Инструкциите од двете патеки на разгранувањето се зависни од разгранувањето&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 16 Што се податочни зависности?  &lt;br /&gt; Две инструкции се зависни меѓу себе поради некој податок.&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 17 Кои се лажни податочни зависности?  &lt;br /&gt; WAW&lt;br /&gt;  WAR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 18 Каква зависност има во следниот код: LOAD r7, r3 : ADD r4, r7, r2?  &lt;br /&gt; RAW&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 19 Каква зависност има во следниот код: ADD r3, r2, r2 : ADD r3, r5, r2?  &lt;br /&gt; WAW&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 20 Каква зависност има во следниот код: MUL r1, r2, r3 : ADD r3, r2, r4?  &lt;br /&gt; WAR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 21 Каква зависност има во следниот код: LOAD r1, r3 : ADD r3, r1, r2?  &lt;br /&gt; RAW&lt;br /&gt; WAR&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 22 Каква зависност има во следниот код: MUL r1, r2, r3 : ADD r2, r3, r4?  &lt;br /&gt; WAR&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 23 Каква зависност има во следниот код: MUL r1, r2, r3 : ADD r1, r5, r2?  &lt;br /&gt; WAW&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 24 Каква зависност има во следниот код: ADD r3, r2, r1 : ADD r4, r5, r2?  &lt;br /&gt; Нема зависности&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 25 Што се структурни зависности?  &lt;br /&gt; Непостоење на доволен број на доволен број на расположливи ресурси за разрешување на паралелизмот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 26 Каква зависност има во следниот код: DIV r1, r2, r3 : ADD r5, r1, r2?  &lt;br /&gt; RAW&lt;br /&gt;     &lt;br /&gt;Прашање 27 Какви зависности постојат во следниот код?  &lt;br /&gt; Define-use RAW &lt;br /&gt;&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 28 Какви зависности постојат во следниот код?  &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt; Рекурентна зависност &lt;br /&gt; Контролна зависност ../images/zavisnosti5.bmp &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 29 Извршување вон редослед (out of order execution) e процес на:  &lt;br /&gt; извршување на инструкциите во редослед поинаков од тој во кој тие дооаѓаат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 30 Методот на регистерски знаменца scoreboarding е:  &lt;br /&gt; техника на издавање на инструкциите во ред и нивно извршување вод редослед.&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 31 Зошто CISC процесорите не можат да ги постигнат перформансите на VLIW процесорите?   &lt;br /&gt; Инструкциите кои кај VLIW се состојат од повеќе микроинструкции се ослободени од зависности &lt;br /&gt; Микрокодот кој се праќа на Post-RISC јадрото се состои од зависни инструкции &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 32 Кои од следните подситеми може да влијаат на пропусноста на процесорот   &lt;br /&gt;систем за распределување &lt;br /&gt;систем за извршување &lt;br /&gt;систем за преземање &lt;br /&gt;систем за издавање &lt;br /&gt;систем за повлекување или комплетирање &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 33 За паралелизам кај VLIW процесори е потребно:  &lt;br /&gt; дополнително компајлерско разрешување&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 34 Динамичко откривање на зависностите постои кај:  &lt;br /&gt; Суперскаларните процесори&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 35 Што се случува кога ќе се пополни баферот за преуредување ReOrder Buffer?  &lt;br /&gt; Се издава наредба за прекин на декодирање на инструкциите&lt;br /&gt; Се издава наредба за прекин на преземање на инструкции&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 36 Што се случува кога нема да има повеќе слободни места кај преименувачките регистри?  &lt;br /&gt; Се издава наредба за прекин на преземање на инструкции&lt;br /&gt; Се издава наредба за прекин на декодирање на инструкциите&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 37 Како се одбира која инструкција ќе се издаде по разрешување на зависностите?  &lt;br /&gt; се издава инструкцијата која најмногу чекала&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 38 Што се изведува секвенцијално кај суперскаларните процесори?  &lt;br /&gt; прекините&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 39 Механизмот на складирање (shelving) ја отстранува потребата:  &lt;br /&gt; да се проверуваат податочните зависности меѓу инструкциите&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 40 Што се случува кога процесорот не користи складирање (shelving)?  &lt;br /&gt; Независните инструкции се проследуваат од инструкцискиот прозорец до извршните единици.&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 41 Со која техника се отстрануваат лажните податочни зависности?  &lt;br /&gt; Регистерско преименување (Register Renaming)&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 42 Што се подразбира под завршување на инструкциите?  &lt;br /&gt; Инструкцијата ја извршила својата операција но не е извршено запишување во архитектурните регистри&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 43 Што се подразбира под повлекување (retirement) на инструкциите?  &lt;br /&gt; Запишување на резултатот во целните регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 44 Намена на програмски бројач?  &lt;br /&gt; дава адреса на инструкција&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 45 Кои информации детално ја определуваат секоја операција?  &lt;br /&gt; код на операција&lt;br /&gt; 1 излезeн операнд&lt;br /&gt; 2 влезни операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 46 Колку влезни операнди може да побарува една операција?  &lt;br /&gt;0&lt;br /&gt;1&lt;br /&gt;2&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 47 Основна извршна единица на процесорот е:  &lt;br /&gt; ALU&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 48 Што е ALU?  &lt;br /&gt; Основен дел наменет за процесирање на операциите&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 49 Додавање на еден степен на протечност кај RISC процесорите ги  &lt;br /&gt; Зголемува перформансите&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 50 Основни фази за обработка кај едноставни RISC процесори?  &lt;br /&gt;Execute&lt;br /&gt;Instruction Fetch&lt;br /&gt;Write Back&lt;br /&gt;Operand fetch/ Instruction Decode&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 51Во втората фаза (ID/OF)од протечноста кај RISC процесорите се врши:  &lt;br /&gt; Преземање на податоците од регистерската датотека&lt;br /&gt; Декодирање на кодот на инструкцијата&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 52 Што се изведува паралелно со пристап кон податок во инструкциската кеш меморија?  &lt;br /&gt; зголемување на вредноста на програмскиот бројач&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 53 Во првата фаза (IF) од протечноста кај RISC процесорите се врши :  &lt;br /&gt; Пренесување на вредноста на програмскиот бројач (PC) во инструкциската меморија&lt;br /&gt; Преземање на инструкцијата од инструкциската кеш меморија во регистерот за моментна инструкција&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 54 Како се одлучува која вредност ќе ја добие програмскиот бројач?  &lt;br /&gt; демултиплексер&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 55 За да може побрзо да се пресмета адреса на скок:  &lt;br /&gt; се воведува паралелно нова ALU&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 56 Како комуницира RAM меморијата со надворешноста  &lt;br /&gt; адресен регистар - AR&lt;br /&gt; податочен регистар - DR&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 57 Како се одлучува која вредност ќе се прочита во ALU ако треба хардверско проследување (bypassing)?  &lt;br /&gt; мултиплексер&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 58 Како се разрешува податочните конфликти?  &lt;br /&gt; софтверска задршка&lt;br /&gt; stall&lt;br /&gt; проследување (bypassing)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 59 Како наједноставно се разрешува податочен конфликт?  &lt;br /&gt; застој (stall)&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 60 Контролни конфликти наједноставно се разрешуваат со:  &lt;br /&gt; stall&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 61 Кои операции се изведуваат кај RAM меморијата?  &lt;br /&gt;LOAD&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 61 Со кое коло се одредува што ќе биде влез во еден регистар од три можни влеза?&lt;br /&gt; мултиплексер 2 битен&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 62 Што се врши во фазата на распределување (dispatch)?&lt;br /&gt; се проверуваат зависностите на инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 63 Што е предвидување на разгранувања (branch prediction)?&lt;br /&gt; Предвидување на адресата на следната инструкција&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 64 Видови на претскажување на разгранување се:&lt;br /&gt; Статичко&lt;br /&gt;  Динамичко&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 65 Што е VPT?&lt;br /&gt; Табела за последните вредности на инструкциите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 66 ILP суперскаларните процесори овозможуваат:&lt;br /&gt; Изведување на повеќе инструкции оддеднаш&lt;br /&gt; Предвидување на разгранување&lt;br /&gt;  Предвидување на податоци&lt;br /&gt;  Преименување на регистри&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 67 Меѓу фазите на протечност (Execute, Dispatch, Fetch, Complete, Issue, Retire, Memory) која по ред е фазата Execute?   Четврта&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 68 Дали Itanium процесорот може да се користи со сите оперативни системи коишто може да се користат со IA-32 архитектурата?  не&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 69 Во моментот колку типови на процесори има во Itanium класата на процесори:  &lt;br /&gt; Два процесори&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 70 Itanium 2 процесорот има скоро двојно поголеми перформанси од Itanium процесор заради:  &lt;br /&gt; Скоро двојно зголемената брзина на системската магистрала&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 71 Itanium процесорите се засноваат на:  &lt;br /&gt; IA-64 архитектурата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 72 Itanium архитектурата поддржува броеви со подвижна запирка со големина:  &lt;br /&gt;8 бајти&lt;br /&gt;10 бајти&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 73 Itanium архитектурата поддржува цели броеви со големина:  &lt;br /&gt; 1 бајт&lt;br /&gt; 8 бајти&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 74 Itanium архитектурата дефинира:  &lt;br /&gt; Единствен униформен модел во кој и податоците и инструкциите се сместуваат последователно&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 75 Инструкциите и податоците во меморијата се запишуваат:  &lt;br /&gt;најмалку значајните бајти се запишуваат во повисоки мемориски локации&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 76 EPIC означува:  &lt;br /&gt; Explicit Parallel Instruction Computing&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 77 Регистерската датотека за разгранувања содржи:  &lt;br /&gt; 8 регистри со големина 64 бита&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 78 Во регистерската датотека за броеви со подвижна запирка:  &lt;br /&gt; ниту еден од понудените одговори&lt;br /&gt; сите регистри се статични&lt;br /&gt; сите регистри се ротирачки и се користат за софтверска проточност&lt;br /&gt; fp0 може да има вредности 0.0 или 1.0 во зависност од операцијата што се изведува&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 79 Апликативната регистерска датотека содржи:  &lt;br /&gt; 128 регистри со големина 64 бита&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 80 Целобројната регистерска датотека содржи:  &lt;br /&gt; 128 регистри со големина 64 бита&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 81 Itanium архитектурата обезбедува:  &lt;br /&gt; 5 регистерски датотеки&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 82 Валидноста на регистрите во целобројната регистерска датотека се контролира со: NaT бит (Not a Thing)&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 83 Групите од инструкции се состојат од инструкции сместени во:  &lt;br /&gt; пакети од 3 инструкции&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 84 Пакетите се подредени:  &lt;br /&gt; на 16 бајти во меморијата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 85 Групата од инструкции завршува со:  &lt;br /&gt; двојна точка-запирка - ;;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 86 Групата од инструкции се изведува:  &lt;br /&gt; колку што е можно повеќе инструкции во зависност од тоа колку слободни извршни единици постојат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 87 Група од инструкции е множество од:  &lt;br /&gt; инструкции без RAW и WAW зависност меѓу нив&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 88 Кои од следните множества пакети може да се извршуваат во исто време:  MFI, MBBs&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 89 Колку групи од инструкции се дефинирани со следните пакети: MII, MIsIs, MsMIs? 4&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 90 Itanium процесорот има можност да извршува најмногу:  &lt;br /&gt; 9 инструкции одеднаш&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 91 Колку групи од инструкции се дефинирани со следните пакети: MII, MIsIs, MMI, MMB, MsMIs?  4&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 92 Инструкцијата (p4) add r1 = r2; r3 ќе се изврши ако:  &lt;br /&gt; нема да се изврши бидејќи не е добра синтаксата на инструкцијата&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 93 Инструкцијата (p4) add r1 = r2, r3;; ќе се изврши ако:  &lt;br /&gt; предикатниот регистер р4 има вредност 1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 94 Секоја инструкција:  &lt;br /&gt; дефинираат варијанти на основниот мнемоник&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 95 Предикација означува:  &lt;br /&gt; контрола над тоа кои инструкции ќе се извршат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 96 Една инструкција може да има:  &lt;br /&gt; повеќе резултати и изворни операнди&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 97 Следниот код во програмскиот јазик С &lt;br /&gt; може да се преведе на следниот начин:  &lt;br /&gt; cmp.gt p1, p2 = r34, r35&lt;br /&gt; (p1) add r34 = 1, r35&lt;br /&gt; (p1) mov r35 = 10 &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 98 Следниот код во програмскиот јазик С &lt;br /&gt; може да се преведе на следниот начин:&lt;br /&gt; ниту едно од понудените решенија  &lt;br /&gt;Избор 1   &lt;br /&gt; cmp.gt p1, p2 = r34, r35&lt;br /&gt; (p1) add r34 = 1, r35&lt;br /&gt; (p2) mov r34 = 10&lt;br /&gt;Избор 2    cmp.lt p1, p2 = r34, r35&lt;br /&gt; (p1) add r35 = 1, r34&lt;br /&gt; (p2) mov r34 = 10&lt;br /&gt;Избор 3  &lt;br /&gt; cmp.gt p1, p2 = r34, r35&lt;br /&gt; (p1) add r34 = 1, r35&lt;br /&gt; (p1) mov r34 = 10&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 99 Во следниот код &lt;br /&gt;mov p3 = 0&lt;br /&gt;(p3) add r3 = r4, r5&lt;br /&gt;ќе се извршат инструкциите:  &lt;br /&gt; само првата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 100 Во следниот код &lt;br /&gt;mov p0 = 0&lt;br /&gt;(p0) add r3 = r4, r5 &lt;br /&gt;ќе се извршат инструкциите:  &lt;br /&gt; не е можно да се изврши кодот&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 101 Инструкциите за мултимедија може да ги третираат општонаменските регистри како:  &lt;br /&gt; 8, 16 или 32 битни елементи&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 102 Мултимедијалните инструкции за броеви со подвижна запирка ги третираат регистрите за броеви со подвижна запирка како:  &lt;br /&gt; два броја со единечна прецизност&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 103 FPSR регистерот ја дефинира:  &lt;br /&gt; околината за пресметување со броеви со подвижна запирка&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 104 Кој е резултатот од инструкцијата: pshl1 r1 = r2, 7 ако r2= 43719  &lt;br /&gt; 128  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 105 Дадена е инструкцијата: (p3) cmp.ge.or p1, p2 = r1, r2 Колкава е вредноста на регистрите р1 и р2, ако р3=1,r1=5, r2=6?  &lt;br /&gt; p1=p1, p2=p2  &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 106 Дадена е инструкцијата: (p3) cmp.eq.unc p1, p2 = r1, r2 Колкава е вредноста на регистрите р1 и р2, ако р3=1,r1=5, r2=6?  &lt;br /&gt; p1=0, p2=1&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 107 Квалификативниот предикат пред инструкцијата за споредување има вредност 0. При кој начин на споредување резултатните предикатни регистри може да ја променат својата вредност?  &lt;br /&gt; безусловен&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 108 Дадена е инструкцијата: (p3) cmp.ne.unc p1, p2 = r1, r2 Колкава е вредноста на регистрите р1 и р2, ако р3=1, r1=5, r2=6?  &lt;br /&gt; p1=1, p2=0&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 109 Дадена е инструкцијата: (p3) cmp.eq.unc p1, p2 = r1, r2 Колкава е вредноста на регистрите р1 и р2, ако р3=0,r1=5, r2=6?  &lt;br /&gt; p1=0, p2=0  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 110 Дадена е инструкцијата: (p3) cmp.le.and p1, p2 = r1, r2 Колкава е вредноста на регистрите р1 и р2, ако р3=0, r1=5, r2=6?  &lt;br /&gt; p1=p1, p2=p2  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 111 При извршување на инструкцијата за споредување на нормален начин:  &lt;br /&gt; може да постојат два резултатни регистри пришто првиот го прима резултатот од споредувањето, а вториот комплементот&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 112 Инструкциите:  &lt;br /&gt; може да имаат непосредни операнди&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 113 Инструкцијата br.cond.dpnt означува дека: &lt;br /&gt; скокот нема да биде динамично превземен во зависност од BHT табелата&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 114 Инструкцијата br.cond.spnt означува дека: &lt;br /&gt; скокот никогаш нема да биде превземен&lt;br /&gt;  &lt;br /&gt;Прашање 115 Во инструкцијата br.cond.bwh комплетерот .bwh означува: &lt;br /&gt; која е стратегијата за превземање на скокот&lt;br /&gt;  &lt;br /&gt;Прашање 116 Инструкцијата br.cond пресметува дали треба да се превземе скокот и притоа: &lt;br /&gt; или скокот се презема или скокот не се презема&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 117 Некоја јамка треба да се изврши 5 пати. Регистерот ar.lc треба да се постави на вредност:  4&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 118 Инструкцијата за разгранува при јамки со броење на чекорите е: &lt;br /&gt; br.cloop&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 119 Извршувањето на јамки со броење на чекорите трае се додека: &lt;br /&gt; се додека ar.lc има ненегативна вредност&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 120 Itanium архитектурата воведува поддршка за софтверска проточност со помош на: &lt;br /&gt;  предикацијата којашто игра важна улога во извршувањето на пролог и епилог фазите&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 121 Извршувањето на епилогот означува: &lt;br /&gt; празнење на проточноста&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 122 Itanium архитектурата воведува поддршка за софтверска проточност со помош на:&lt;br /&gt; br.ctop&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 123 Извршувањето на прологот означува: &lt;br /&gt;   полнење на проточноста&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 124 Скокови кои затвораат циклуси се:   &lt;br /&gt; Условни скокови &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 125 Кој тип на процесирање на разгранување чека за вистинскиот резултат на разгранувањето?&lt;br /&gt; Блокирачко процесирање на разгранувања&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 126 По што се разликуваат условните и безусловните скокови?   &lt;br /&gt; по условот&lt;br /&gt; по одредувањето дали да се изведе скокот или не&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 127 Враќање од потпрограма се:   &lt;br /&gt;  Безусловни скокови&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 128 Со кои методи на процесирање на разгранување нема застои во протечноста?   &lt;br /&gt;  Повеќенасочно разгранување&lt;br /&gt; Спекулативно процесирање на разгранувања&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 129 Кои стратегии на процесирање на разгранување постојат?   &lt;br /&gt; Спекулативно процесирање на разгранувања&lt;br /&gt; Повеќенасочно разгранување&lt;br /&gt; Блокирачко процесирање на разгранувања&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 130 Експлицитни динамички техники за претскажување на разгранување предвидуваат:   &lt;br /&gt; Дали ќе се преземе скокот&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 131 Безусловните разгранувања    &lt;br /&gt;  секогаш се преземаат &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 132 Условните разгранувања&lt;br /&gt; се преземаат само кога е задоволен условот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 133 Кои од следните разгранувања спаѓаат во условните разгранувања?    &lt;br /&gt; Разгранувања за затварање на циклуси &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 134 Откако ќе се предвиди дека скокот не се презема:&lt;br /&gt; се продолжува со извршување на секвенцијалните инструкции&lt;br /&gt; се пресметува исходот на разгранувањето&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 135Дали статичкото претскажување може да зависи од поместувањето во скокот?  Да&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 136 При фиксно предвидување “секогаш непреземање”:&lt;br /&gt; Се продолжува по секвенцијалната патека на програмата&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 137 Кои од следните разгранувања спаѓаат во безусловните разгранувања?    &lt;br /&gt; Скокови кон процедура &lt;br /&gt; Едноставни скокови &lt;br /&gt; Скокови за враќање од процедура &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 138 Условно разгранување е неразрешено ако:    &lt;br /&gt; Условот не може да се провери поради недостапност на операндите &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 139Што се случува во случај предвидувањето за скокот да не е точно?   &lt;br /&gt; Се извршуваат инструкциите од вистинската патека&lt;br /&gt; Се отфрлаат сите спекулативно извршени инструкции&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 140 Ако имаме две програми А и Б, и во првата програма имаме помала фреквенција на разгранувања, каква е можноста за искористување на паралелизмот од страна на преведувачите во програмата А?   поголема &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 141 Што се пренесува од ALU во колото за одредување дали да се изведе скокот или не?   &lt;br /&gt; проверката на условот дали е 0 или не&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 142 Дали за статичко претскажување се презема доколку се скока наназад?  Да&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 143 Дали за статичко претскажување може да се презема доколку се скока нанапред?  Не&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 144 Дали статичкото претскажување може да зависи од операцискиот код?  Да&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 145 Дали за фиксно претскажување може да се презема доколку се скока наназад? Не е дефинирано&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 146 Дали за фиксно претскажување може да се презема доколку се скока нанапред?  Не е дефинирано&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 147 При статичко предвидување на разгранувањето врз база на поместувањето, ако поместувањето е негативно, тогаш предвидувањето е дека разгранувањето:&lt;br /&gt; Се презема &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 148 Кои од следните предвидувања спаѓаат под техниката фиксно предвидување?   &lt;br /&gt; Секогаш непреземање&lt;br /&gt; Секогаш преземање&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 149 Дали фиксното претскажување може да зависи од поместувањето во скокот? Не&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 150 Кои од следните предвидувања се зависни од историјата на разгранувањето?    &lt;br /&gt; Динамичкото предвидување &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 151 Кои од следните предвидувања се зависни од предвидувачкиот бит поставен од преведувачот?    &lt;br /&gt; Статичкото предвидување &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 152 При статичко предвидување на разгранувањето врз база на поместувањето, ако поместувањето е позитивно, тогаш предвидувањето е дека разгранувањето:   Не се презема &lt;br /&gt;  &lt;br /&gt;Прашање 153 Колку различни состојби може да постојат кај 1 битното претскажување на разгранувањето?  2  &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 154 Колку состојби може да постојат кај 2 битното претскажување на разгранувањето?  4&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 155 Како може да се репрезентира динамичкиот систем со тро битна историја? Шифт регистер&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 156 Систем со динамичко претскажување на скок со 2 битна историја со Смитов алгоритам за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'НЕ Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата лошо се претскажала?   &lt;br /&gt; За таа инструкција ќе премине во состојба "Преземај"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 157 Систем со динамичко претскажување на скок со 2 битна историја со Смитов алгоритам за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата добро се претскажала?   &lt;br /&gt; За таа инструкција ќе премине во состојба "Секогаш преземај"&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 158 Систем со динамичко претскажување на скок со 2 битна историја за со Смитов алгоритам последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'Секогаш НЕ Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата лошо се претскажала?   &lt;br /&gt;  За таа инструкција ќе премине во состојба "НЕ преземај"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 159 Систем со динамичко претскажување на скок со 2 битна историја со Смитов алгоритам за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'Секогаш преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата лошо се претскажала?&lt;br /&gt; За таа инструкција ќе премине во состојба "Преземај"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 160 Што се содржи во BTAC-от?&lt;br /&gt; BA (Branch Address)&lt;br /&gt; BTA (Branch Target Address)&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 161 Кај експилицитните динамички техники на претскажување се памтат:   &lt;br /&gt; Битови за преземност на минатите скокови&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 162 Кај имплицитните техники на динамичкото предвидување на разгранувањата историјата на разгранувањето се наведува со:    &lt;br /&gt; Запис за предвидуваната целна адреса &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 163 Каде се чуваат битовите за историја на разгранувањето?   &lt;br /&gt; BHT&lt;br /&gt; Во инструкциската кеш меморија&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 164 Ако кај 3-битно динамичко предвидување на разгранувањата записот за историјата за разгранување е 101, тогаш се предвидува:    &lt;br /&gt; Преземање на разгранувањето &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 166 Ако кај 3-битно динамичко предвидување на разгранувањата записот за историјата за разгранување е 011, тогаш се предвидува:&lt;br /&gt; Преземање на разгранувањето&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 167 Ако кај 3-битно динамичко предвидување на разгранувањата записот за историјата за разгранување е 010, и по дознавање на исходот од разгранувањето се дознава дека треба да се преземе разгранувањето, каков ќе биде записот за историјата на разгранувањето? 101 &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 168 Ако кај 3-битно динамичко предвидување на разгранувањата записот за историјата за разгранување е 010, тогаш се предвидува:    &lt;br /&gt; Не преземање на разгранувањето &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 169 Систем со динамичко претскажување на скок со 1 битна историја за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'НЕ Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата добро се претскажала?   &lt;br /&gt; За таа инструкција ќе остане во состојба "НЕ преземај"&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 170 Систем со динамичко претскажување на скок со 1 битна историја за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата лошо се претскажала?   &lt;br /&gt; За таа инструкција ќе премине во состојба "НЕ преземај"&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 171 Систем со динамичко претскажување на скок со 1 битна историја за последната инструкција за скок се наоѓа во состојба на 'НЕ Преземај'. Што ќе се случи доколку инструкцијата лошо се претскажала?   &lt;br /&gt; За таа инструкција ќе премине во состојба "Преземај"&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 172 На што се базира динамичкото претскажување?   &lt;br /&gt; На историјата на разгранувањето&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 173 Како може да се репрезентира динамичкиот систем со дво битна историја?   &lt;br /&gt; Конечен автомат&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 174 Како се одредува која ќе биде адресата на следната инструкција од BTAC?   &lt;br /&gt; BA се зема од IFA и се добива BTA&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 175 Како се пребарува BTIC меморијата?   &lt;br /&gt; Асоцијативно&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 176 Како се пребарува BTAC меморијата?   &lt;br /&gt; Асоцијативно&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 177 Во шемата индекс-следбеник:   &lt;br /&gt; До секоја инструкција во кеш меморијата се чува и адресата на следната инструкција&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 178 Со преземање на инструкциите од една линија на инструкциската кеш меморија може да се преземе   &lt;br /&gt; индекс следбеник&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 179 Што се извршува прво во шемата пресметај/преземи кај предвидување на разгранувањето?   &lt;br /&gt; Се пресметува целната адреса&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 180 Фазата до која спекулативно се извршуваат инструкциите се нарекува:    &lt;br /&gt; Длабочина на спекулативност &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 181 Со зголемување на длабочината на спекулативноста, состојбата на извршување која се зачувува:    &lt;br /&gt; Се зголемува &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 182 При спекулативното процесирање на неразрешените условни разгранувања:  &lt;br /&gt; Се предвидува исходот на разгранувањето &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 183 Кај трикратно повеќенасочно разгранување каде спекулативно се извршуваат три неразрешени разгранувања, потребни се: &lt;br /&gt; 4 програмски бројачи&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 184 Која патека се одбира при повеќенасочното разгранување? &lt;br /&gt; Секвенцијалната&lt;br /&gt; Целната која стои во скокот&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 185 При повеќенасочното разгранување на неразрешените условни разгранувања:  &lt;br /&gt; Се извршуваат и двете патеки на разгранувањето &lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 186 Што се презема за да се намали казната од погрешно предвидување 'не се презема'? &lt;br /&gt; Се преземаат неколку инструкции од адресата за скок&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 187 Што се презема за да се намали казната од погрешно предвидување 'се презема'?   &lt;br /&gt; Се зачувуваат преземените инструкции од секвенцијалната насока, а не нивно отфрлање&lt;br /&gt; &lt;br /&gt;Прашање 188 Што се случува по погрешно предвидување на инструкција за разгранување?   &lt;br /&gt; Се започнува со извршување на вистинската патека&lt;br /&gt; Се отфрлаат резултатите од спекулативно извршените инструкции &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Прашање 189 Скоковите кон процедура спаѓаат во:&lt;br /&gt; Безусловни разгранувања&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-6668548887138146821?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/6668548887138146821/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=6668548887138146821' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/6668548887138146821'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/6668548887138146821'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/11/mk-tintiri-mintiri.html' title='MK tintiri mintiri'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-4787522374909784762</id><published>2010-08-31T15:31:00.000-07:00</published><updated>2010-11-09T15:22:52.045-08:00</updated><title type='text'>Tintiri Mintiri</title><content type='html'>Osnovna izvrsna edinica na procesorot e:&lt;br /&gt;ALU&lt;br /&gt;Koi informacii detalno ja opredeluvaat sekoja operacija?&lt;br /&gt;2 vlezni operandi&lt;br /&gt;1 izlezen operand&lt;br /&gt;kod na operacija&lt;br /&gt;Registarska datoteka so 3 porti ovozmozuva:&lt;br /&gt;istovremeno citanje na 2 operandii i zapisuvanje na eden rezultat&lt;br /&gt;Kolku privremeni registri se potrebni da funkcionira ALU?&lt;br /&gt;2 vlezni operandi&lt;br /&gt;1 izlezen rezultat&lt;br /&gt;Namena na programski brojac?&lt;br /&gt;dava adresa na instrukcija&lt;br /&gt;Sto e ALU?&lt;br /&gt;Osnoven del namenet za procesiranje na operaciite&lt;br /&gt;Kolku vlezni operandi moze da pobaruva edna operacija?&lt;br /&gt;0&lt;br /&gt;1&lt;br /&gt;2&lt;br /&gt;Sto opredeluva ALU Op?&lt;br /&gt;kakva operacija ke se izvede vo ALU&lt;br /&gt;Vo prvata faza (IF) od protecnosta kaj RISC procesorite se vrsi :&lt;br /&gt;Prezemanje na instrukcijata od instrukciskata kes memorija vo registerot za momentna instrukcija&lt;br /&gt;Prenesuvanje na vrednosta na programskiot brojac (PC) vo instrukciskata memorija&lt;br /&gt;Vo vtorata faza (ID/OF)od protecnosta kaj RISC procesorite se vrsi:&lt;br /&gt;Prezemanje na podatocite od registerskata datoteka&lt;br /&gt;Dekodiranje na kodot na instrukcijata&lt;br /&gt;Sto se izveduva paralelno so pristap kon podatok vo instrukciskata kes memorija?&lt;br /&gt;zgolemuvanje na vrednosta na programskiot brojac&lt;br /&gt;Osnovni fazi za obrabotka kaj ednostavni RISC procesori?&lt;br /&gt;Execute&lt;br /&gt;Instruction Fetch&lt;br /&gt;Operand fetch/ Instruction Decode&lt;br /&gt;Write Back&lt;br /&gt;Dodavanje na eden stepen na protecnost kaj RISC procesorite gi&lt;br /&gt;Zgolemuva performansite&lt;br /&gt;Kolku ciklusi zadocnuva normalnoto razgranuvanje na RISC procesorot so 5 protocni fazi?&lt;br /&gt;3&lt;br /&gt;Ako se vovede dvojna protocnost i nejzino sinhroniziranje (lock-stepping) &lt;br /&gt;se dodavaat prazni ciklusi na pokratkite instrukcii &lt;br /&gt;Ako se vovede dvojna protocnost i nejzino sinhroniziranje (lock-stepping) &lt;br /&gt;se namaluvaat performansite &lt;br /&gt;Maksimalnata propusnost (throughput) na procesorot &lt;br /&gt;zavisi od najslabo propusniot procesorski podsistem &lt;br /&gt;Koja e celta na Instruction Pool –ot? &lt;br /&gt; Da se orezemat poveke instrukcii od kes memorijata za da mozat da se izdadat von redosled dokolku toa e mozno. &lt;br /&gt;Koi fazi od protecnosta se zamena za RISC – ovata faza IF/OD. &lt;br /&gt;Fetch   &lt;br /&gt;Issue    &lt;br /&gt;Kontrolni konflikti mozat da se razresat so:&lt;br /&gt;stall&lt;br /&gt;softverska zadrska&lt;br /&gt;Kako komunicira RAM memorijata so nadvoresnosta&lt;br /&gt;adresen registar - AR&lt;br /&gt;podatocen registar - DR&lt;br /&gt;So koe kolo se odreduva sto ke bide vlez vo eden registar od tri mozni vleza?&lt;br /&gt; multiplekser 2 biten&lt;br /&gt;Kako se odlucuva koja vrednost ke vleze vo Write Back baferot?&lt;br /&gt;demultiplekser&lt;br /&gt;Register za momentna instrukcija&lt;br /&gt;ja dava instrukcijata&lt;br /&gt;Za da moze pobrzo da se presmeta adresa na skok:&lt;br /&gt;se voveduva paralelno nova ALU&lt;br /&gt;Koi operacii se izveduvaat kaj RAM memorijata?&lt;br /&gt;LOAD&lt;br /&gt;Kako se odlucuva koja vrednost ke ja dobie programskiot brojac?&lt;br /&gt;demultiplekser&lt;br /&gt;Prednosta na RISC nad CISC se sostoi vo moznosta za:&lt;br /&gt;sekvencijalna pateka na podatoci od registarskata datoteka vo ALU&lt;br /&gt;Kako najednostavno se razresuva podatocen konflikt?&lt;br /&gt;zastoj (stall)&lt;br /&gt;Kako se razresuva podatocnite konflikti?&lt;br /&gt;stall&lt;br /&gt;prosleduvanje (bypassing)&lt;br /&gt;softverska zadrska&lt;br /&gt;Kako se odlucuva koja vrednost ke se procita vo ALU ako treba hardversko prosleduvanje (bypassing)?&lt;br /&gt;multiplekser&lt;br /&gt;Kontrolni konflikti najednostavno se razresuvaat so:&lt;br /&gt;stall&lt;br /&gt;Dinamicko otkrivanje na zavisnostite postoi kaj:&lt;br /&gt;Superskalarnite procesori&lt;br /&gt;Izvrsuvanje von redosled (out of order execution) e proces na:&lt;br /&gt; izvrsuvanje na instrukciite vo redosled poinakov od toj vo koj tie dooagjaat&lt;br /&gt;Za paralelizam kaj VLIW procesori e potrebno&lt;br /&gt;dopolnitelno kompajlersko razresuvanje&lt;br /&gt;Metodot na registerski znamenca scoreboarding e:&lt;br /&gt;tehnika na izdavanje na instrukciite vo red i nivno izvrsuvanje vod redosled&lt;br /&gt;Koja tehnika se koristi za zavrsuvanje na instrukciite vo red?&lt;br /&gt;Preureduvacki bafer (ReOrder Buffer)&lt;br /&gt;Koi od slednite podsitemi moze da vlijaat na propusnosta na procesorot &lt;br /&gt; sistem za prezemanje &lt;br /&gt;sistem za izdavanje &lt;br /&gt;sistem za raspredeluvanje &lt;br /&gt;sistem za izvrsuvanje &lt;br /&gt;sistem za povlekuvanje ili kompletiranje &lt;br /&gt;Zosto CISC procesorite ne mozat da gi postignat performansite na VLIW procesorite? &lt;br /&gt;Mikrokodot koj se praka na Post-RISC jadroto se sostoi od zavisni instrukcii &lt;br /&gt;Instrukciite koi kaj VLIW se sostojat od poveke mikroinstrukcii se oslobodeni od zavisnosti &lt;br /&gt;Dali programite koi se nameneti za VLIW procesorite se zavisni od arhitekturata? &lt;br /&gt; Da &lt;br /&gt;Koi arhitekturi imaat staticko raspredeluvanje na instrukciite? &lt;br /&gt;CISC &lt;br /&gt;VLIW &lt;br /&gt;RICS &lt;br /&gt;Koi arhitekturi imaat dinamicko raspredeluvanje na instrukciite? &lt;br /&gt;CISC so Post-RISC jadro &lt;br /&gt;Post-RISC &lt;br /&gt;Koga instrukciite go napustaat ROB baferot?&lt;br /&gt;Dodeka instrukcijata ne se izvrsi&lt;br /&gt;Do koga se cuvaat instrukciite vo instrukciskiot prozorec?&lt;br /&gt; Dodeka instrukcijata ne se izdade&lt;br /&gt;Sto se slucuva koga ke se popolni baferot za preureduvanje ReOrder Buffer?&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na prezemanje na instrukcii&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na dekodiranje na instrukciite&lt;br /&gt;Sto se slucuva koga ke se popolni instrukciskiot prozorec?&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na prezemanje na instrukcii&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na dekodiranje na instrukciite&lt;br /&gt;Sto se slucuva koga nema da ima poveke slobodni mesta kaj preimenuvackite registri?&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na prezemanje na instrukcii&lt;br /&gt;Se izdava naredba za prekin na dekodiranje na instrukciite&lt;br /&gt;Kako se odbira koja instrukcija ke se izdade po razresuvanje na zavisnostite?&lt;br /&gt;se izdava instrukcijata koja najmnogu cekala&lt;br /&gt;Pri preminot od RISC tehnologija vo POST-RISC tehnologija se vrsi prosiruvanje na fazata IF/OD. Na nejzino mesto doagjaat dve novi fazi i toa: Fetch i Issue. Vo fazata Issue se voveduva Fetch Instruction Pool. Koja edinica od RISC procesorot e zameneta pri toa? &lt;br /&gt;CIR &lt;br /&gt;Sto se slucuva koga procesorot ne koristi skladiranje (shelving)?&lt;br /&gt;Nezavisnite instrukcii se prosleduvaat od instrukciskiot prozorec do izvrsnite edinici.&lt;br /&gt;Mehanizmot na skladiranje (shelving) ja otstranuva potrebata:&lt;br /&gt;da se proveruvaat podatocnite zavisnosti megju instrukciite&lt;br /&gt;Mehanizmot na skladiranje (shelving) ja otstranuva potrebata:&lt;br /&gt;da se proveruvaat kontrolnite zavisnosti megju instrukciite&lt;br /&gt;Sto se vrsi vo fazata na raspredeluvanje (dispatch)?&lt;br /&gt;se proveruvaat zavisnostite na instrukciite&lt;br /&gt;Sto se izveduva sekvencijalno kaj superskalarnite procesori?&lt;br /&gt;prekinite&lt;br /&gt;Koi vidovi na zavisnosti postojat vo programite?&lt;br /&gt;Kontrolni&lt;br /&gt;Podatocni&lt;br /&gt;Strukturni&lt;br /&gt;Pri preminot od RISC tehnologija vo POST-RISC tehnologija se vrsi prosiruvanje na fazata IF/OD. Na nejzino mesto doagjaat dve novi fazi i toa: Fetch i Issue. Vo fazata IF/OD se naogja CIR? Koja edinica od POST-RISC procesorot ja zema negovata uloga? &lt;br /&gt;Fetch Instruction Pool &lt;br /&gt;Koi arhitekturi se so ILP? &lt;br /&gt;CISC so Post-RISC jadro &lt;br /&gt;VLIW &lt;br /&gt;Post-RISC &lt;br /&gt;So koja tehnika se otstranuvaat laznite podatocni zavisnosti?&lt;br /&gt;Registersko preimenuvanje (Register Renaming)&lt;br /&gt;Sto se podrazbira pod zavrsuvanje na instrukciite?&lt;br /&gt;Instrukcijata ja izvrsila svojata operacija no ne e izvrseno zapisuvanje vo arhitekturnite registri&lt;br /&gt;Sto se podrazbira pod kompletiranje (completition) na instrukciite?&lt;br /&gt;Terminiranje na instrukcijata vo sekvencijalen pat&lt;br /&gt;Sto se podrazbira pod povlekuvanje (retirement) na instrukciite?&lt;br /&gt;Zapisuvanje na rezultatot vo celnite registri&lt;br /&gt;Sto moze da se koristi za zapisuvanje na arhitekturnite registri?&lt;br /&gt;ROB&lt;br /&gt;Dali dokolku edna programa e sposobna da se izvrsuva na edna Post-RISC masina, ke moze da se izveduva na druga masina so razlicna arhitektura no so isto instrukcisko mnozestvo? &lt;br /&gt;Da&lt;br /&gt;Dali programite koi se nameneti za Post-RISC procesorite se zavisni od arhitekturata? &lt;br /&gt;Da&lt;br /&gt;Kako se odreduva raspredeluvanjeto na instrukciite kaj VLIW procesorite? &lt;br /&gt;Softverski &lt;br /&gt;Staticko &lt;br /&gt;Sto se podatocni zavisnosti?&lt;br /&gt;Dve instrukcii se zavisni megju sebe poradi nekoj podatok&lt;br /&gt;Kolku vidovi megjuinstrukciski podatocni zavisnosti postojat?&lt;br /&gt;3&lt;br /&gt;Sto se kontrolni zavisnosti?&lt;br /&gt;Instrukciite od dvete pateki na razgranuvanjeto se zavisni od razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Sto se strukturni zavisnosti?&lt;br /&gt;Nepostoenje na dovolen broj na dovolen broj na raspolozlivi resursi za razresuvanje na paralelizmot&lt;br /&gt;Koi se vistinski podatocni zavisnosti?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Koi se lazni podatocni zavisnosti?&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt; WAW&lt;br /&gt;Koi od slednite se podatocni zavisnosti?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;WAW&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Rekurentni zavisnosti&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r1, r2, r3 : ADD r5, r1, r2?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: LOAD r1, r3 : ADD r3, r1, r2?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r1, r2, r3 : ADD r2, r3, r4?&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r1, r2, r3 : ADD r1, r5, r2?&lt;br /&gt;WAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: SUB r5, r4, r3 : ADD r2, r2, r5?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: LOAD r5, r4 : ADD r4, r5, r1?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r2, r6, r3 : ADD r6, r3, r4?&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r4, r2, r3 : ADD r4, r5, r2?&lt;br /&gt;WAW&lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt; Define-use RAW &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt;WAW&lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kontrolna zavisnost ../images/zavisnosti1.bmp &lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Define-use RAW &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kontrolna zavisnost ../images/zavisnosti2.bmp &lt;br /&gt;Kakvi podatocni zavisnosti postojat vo sledniot kod?  &lt;br /&gt;Define-use RAW &lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: DIV r1, r2, r3 : ADD r5, r1, r2?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: LOAD r7, r3 : ADD r4, r7, r2?&lt;br /&gt;RAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: MUL r1, r2, r3 : ADD r3, r2, r4?&lt;br /&gt; WAR&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: ADD r3, r2, r2 : ADD r3, r5, r2?&lt;br /&gt;WAW&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: ADD r3, r2, r1 : ADD r4, r5, r2?&lt;br /&gt;Nema zavisnosti&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: ADD r3, r4, r2 : ADD r1, r7, r2?&lt;br /&gt;Nema zavisnosti&lt;br /&gt;Kakva zavisnost ima vo sledniot kod: ADD r2, r1, r1 : ADD r3, r5, r1?&lt;br /&gt;Nema zavisnosti&lt;br /&gt;Kakvi podatocni zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Define-use RAW &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt;WAW &lt;br /&gt;WAR &lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod?&lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kontrolna zavisnost ../images/zavisnosti4.bmp &lt;br /&gt;Kakvi podatocni zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kontrolna zavisnost ../images/zavisnosti5.bmp &lt;br /&gt;Kakvi podatocni zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Load-use RAW &lt;br /&gt;Rekurentna zavisnost &lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Kakvi podatocni zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;WAR&lt;br /&gt;Kakvi zavisnosti postojat vo sledniot kod? &lt;br /&gt;Define-use RAW &lt;br /&gt;Sto e spekuliranje?&lt;br /&gt;Izveduvanje na instrukcii pod pretpostavka za ishodot na prethodnite&lt;br /&gt;Kakva vrska postoi?&lt;br /&gt;Za spekulacija potrebno e pretskazuvanje&lt;br /&gt;Kakvi pretskazuvanja postojat?&lt;br /&gt;Branch&lt;br /&gt;Memory&lt;br /&gt;Value&lt;br /&gt;Sto e predviduvanje na razgranuvanja (branch prediction)?&lt;br /&gt;Predviduvanje na adresata na slednata instrukcija&lt;br /&gt;Sto e predviduvanje na vrednosti (value prediction)?&lt;br /&gt;Predviduvanje na rezultatot od aritmeticka instrukcija&lt;br /&gt;Sto e nivo na spekulativnost?&lt;br /&gt;izvrseni edno po drugo&lt;br /&gt;Do koe nivo vo sistemot se izvrsuvaat spekulativno instrukciite.&lt;br /&gt;Sto znaci not-taken za instrukcija za razgranuvanje?&lt;br /&gt;Uslovot vo instrukcijata e netocen&lt;br /&gt;Sto znaci taken za instrukcija za razgranuvanje?&lt;br /&gt;Uslovot vo instrukcijata e tocen&lt;br /&gt;Vidovi na pretskazuvanje na razgranuvanje se:&lt;br /&gt;Staticko&lt;br /&gt;Dinamicko&lt;br /&gt;Sto e BHT?&lt;br /&gt;Tabela na istorija na odnesuvanjeto na instrukciite za razgranuvanje&lt;br /&gt;Sto znaci not-taken za instrukcija za razgranuvanje?&lt;br /&gt;Uslovot vo instrukcijata e netocen&lt;br /&gt;Sto znaci taken za instrukcija za razgranuvanje?&lt;br /&gt;Uslovot vo instrukcijata e tocen&lt;br /&gt;Vidovi na pretskazuvanje na razgranuvanje se:&lt;br /&gt;Staticko&lt;br /&gt;Dinamicko&lt;br /&gt;Sto e BHT?&lt;br /&gt;Tabela na istorija na odnesuvanjeto na instrukciite za razgranuvanje&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Sto e ILP?&lt;br /&gt;Paralelizam na instrukcisko nivo&lt;br /&gt;VLIW e tip na procesor kade:&lt;br /&gt; Poveke instrukcii se sodrzat vo edna&lt;br /&gt;ILP superskalarnite procesori ovozmozuvaat:&lt;br /&gt; Izveduvanje na poveke instrukcii oddednas&lt;br /&gt;Predviduvanje na razgranuvanje&lt;br /&gt;Predviduvanje na podatoci&lt;br /&gt;Preimenuvanje na registri&lt;br /&gt;Kakva e razlikata pomegju VLIW i superskalarnite procesori?&lt;br /&gt; Vo rasporeduvanje na instrukciskiot potok&lt;br /&gt;Za sto se koristi tehnikata na registersko preimenuvanje (Register Renaming)?&lt;br /&gt; Za eliminacija na laznite podatocni zavisnosti&lt;br /&gt;Dali tehnikata na registersko preimenuvanje (Register Renaming) povlekuva postoenje na mehanizam za sekvencijalno zavrsuvanje na instrukciite?&lt;br /&gt; Da&lt;br /&gt;Megju fazite na protecnost (Execute, Dispatch, Fetch, Complete, Issue, Retire, Memory) koja po red e fazata Dispatch?&lt;br /&gt;Treta&lt;br /&gt;Megju fazite na protecnost (Execute, Dispatch, Fetch, Complete, Issue, Retire, Memory) koja po red e fazata Execute?&lt;br /&gt;Cetvrta&lt;br /&gt;Megju fazite na protecnost (Execute, Dispatch, Fetch, Complete, Issue, Retire, Memory) koja po red e fazata Issue?&lt;br /&gt; Vtora&lt;br /&gt;Vo koja faza se predviduvaat razgranuvanjata?&lt;br /&gt; Fetch&lt;br /&gt;Vo koja faza se dekodiraat prezemenite instrukcii i se rasporeduvaat vo instrukciskata redica?&lt;br /&gt;Issue&lt;br /&gt;Vo koja faza se rasporeduvaat instrukciite oslobodeni od zavisnosti?&lt;br /&gt;Dispatch&lt;br /&gt;Itanium procesorite se zasnovaat na:&lt;br /&gt;IA-64 arhitekturata&lt;br /&gt;Vo momentot kolku tipovi na procesori ima vo Itanium klasata na procesori:&lt;br /&gt;Dva procesori&lt;br /&gt;Dali Itanium procesorot moze da se koristi so site operativni sistemi koisto moze da se koristat so IA-32 arhitekturata?&lt;br /&gt;Ne&lt;br /&gt;Itanium 2 procesorot ima skoro dvojno pogolemi performansi od Itanium procesor zaradi:&lt;br /&gt;Skoro dvojno zgolemenata kes memorija na vtoro nivo&lt;br /&gt;Itanium 2 procesorot ima skoro dvojno pogolemi performansi od Itanium procesor zaradi:&lt;br /&gt;Skoro dvojno zgolemenata brzina na sistemskata magistrala&lt;br /&gt;Site Itanium procesori imaat&lt;br /&gt;Tri nivoa na kes memorija&lt;br /&gt;EPIC oznacuva:&lt;br /&gt;Explicit Parallel Instruction Computing&lt;br /&gt;Itanium procesorite gi zgolemuvaat svoite performansi so pomos na:&lt;br /&gt;Voveduvanje na golemi registerski datoteki&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata poddrzuva celi broevi so golemina:&lt;br /&gt;1 bajt&lt;br /&gt;8 bajti&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata poddrzuva broevi so podvizna zapirka so golemina:&lt;br /&gt;8 bajti&lt;br /&gt;10 bajti&lt;br /&gt;Pokazuvacite na memorijata imaat:&lt;br /&gt;8 bajti zatoa sto treba da referenciraat 64 bitna memorija&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata definira:&lt;br /&gt;Edinstven uniformen model vo koj i podatocite i instrukciite se smestuvaat posledovatelno&lt;br /&gt;Pri memorisko adresiranje moze da se koristat:&lt;br /&gt;264 bajti&lt;br /&gt;Instrukciite i podatocite vo memorijata se zapisuvaat:&lt;br /&gt;najmalku znacajnite bajti se zapisuvaat vo poniski memoriski lokacii&lt;br /&gt;najmalku znacajnite bajti se zapisuvaat vo povisoki memoriski lokacii&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata obezbeduva:&lt;br /&gt;5 registerski datoteki&lt;br /&gt;Celobrojnata registerska datoteka sodrzi:&lt;br /&gt;128 registri so golemina 64 bita&lt;br /&gt;Registerskata datoteka za broevi so podvizna zapirka sodrzi:&lt;br /&gt;128 registri so golemina 82 bita&lt;br /&gt;Aplikativnata registerska datoteka sodrzi:&lt;br /&gt;128 registri so golemina 64 bita&lt;br /&gt;Registerskata datoteka za razgranuvanja sodrzi:&lt;br /&gt;8 registri so golemina 64 bita&lt;br /&gt;Vo celobrojnata registerska datoteka:&lt;br /&gt;prvite 32 registri se globalno dostapni za procesot&lt;br /&gt;Vo registerskata datoteka za broevi so podvizna zapirka:&lt;br /&gt;nitu eden od ponudenite odgovori&lt;br /&gt;Predikatnata registerska datoteka ovozmozuva:&lt;br /&gt;kontrola nad toa koi instrukcii ke se izvrsat&lt;br /&gt;Vo registerskata datoteka za razgranuvanja postojat:&lt;br /&gt;8 registri za skok bidejki e vozmozno da se izvedat 3 razgranuvanja vo dlabocina&lt;br /&gt;Validnosta na registrite vo registerskata datoteka za broevi so podvizna zapirka se kontrolira so:&lt;br /&gt;NaTVal (Not a Thing Value)&lt;br /&gt;Validnosta na registrite vo celobrojnata registerska datoteka se kontrolira so:&lt;br /&gt;NaT bit (Not a Thing)&lt;br /&gt;Grupa od instrukcii e mnozestvo od:&lt;br /&gt;instrukcii bez RAW i WAW zavisnost megju niv&lt;br /&gt;Grupata od instrukcii se izveduva:&lt;br /&gt;kolku sto e mozno poveke instrukcii vo zavisnost od toa kolku slobodni izvrsni edinici postojat&lt;br /&gt;Grupata od instrukcii zavrsuva so:&lt;br /&gt;dvojna tocka-zapirka - ;;&lt;br /&gt;Grupite od instrukcii se sostojat od instrukcii smesteni vo:&lt;br /&gt;paketi od 3 instrukcii&lt;br /&gt;Goleminata na paketot od instrukcii e:&lt;br /&gt;128 bita za site tri instrukcii&lt;br /&gt;Sekoj paket:&lt;br /&gt; ima sablon koj definira 32 mozni kombinacii na tipovi na instrukcii koisto moze da se sodrzat vo eden paket&lt;br /&gt;Paketite se podredeni:&lt;br /&gt;na 16 bajti vo memorijata&lt;br /&gt;Itanium procesorot ima moznost da izvrsuva najmnogu:&lt;br /&gt;9 instrukcii odednas&lt;br /&gt;Itanium procesorot moze da izveduva:&lt;br /&gt;4 instrukcii za sobiranje na celi broevi vo eden ist moment&lt;br /&gt;Kolku grupi od instrukcii se definirani so slednite paketi: MII, MIsIs, MMI, MMB, MsMIs?&lt;br /&gt;4&lt;br /&gt;Kolku grupi od instrukcii se definirani so slednite paketi: MII, MIsIs, MsMIs?&lt;br /&gt;4&lt;br /&gt;Kolku grupi od instrukcii se definirani so slednite paketi: MIsIs, MMI, MMBs?&lt;br /&gt;3&lt;br /&gt;Koi od slednite mnozestva paketi moze da se izvrsuvaat vo isto vreme:&lt;br /&gt;MFI, MBBs&lt;br /&gt;Koi od slednite mnozestva paketi moze da se izvrsuvaat vo isto vreme:&lt;br /&gt;MFB, MBBs&lt;br /&gt;Sekoja instrukcija pred sebe ima:&lt;br /&gt;Kvalifikativen predikat koj odreduva dali instrukcijata ke se izvrsi ili ne&lt;br /&gt;Sekoja instrukcija:&lt;br /&gt;definiraat varijanti na osnovniot mnemonik&lt;br /&gt;Edna instrukcija moze da ima:&lt;br /&gt;poveke rezultati i izvorni operandi&lt;br /&gt;Instrukciite:&lt;br /&gt;moze da imaat neposredni operandi&lt;br /&gt;Predikacija oznacuva:&lt;br /&gt;kontrola nad toa koi instrukcii ke se izvrsat&lt;br /&gt;Instrukcijata (p4) add r1 = r2; r3 ke se izvrsi ako:&lt;br /&gt;nema da se izvrsi bidejki ne e dobra sintaksata na instrukcijata&lt;br /&gt;Instrukcijata (p4) add r1 = r2, r3; ke se izvrsi ako:&lt;br /&gt;nema da se izvrsi bidejki ne e dobra sintaksata na instrukcijata&lt;br /&gt;Instrukcijata (p4) add r1 = r2, r3;; ke se izvrsi ako:&lt;br /&gt;predikatniot register r4 ima vrednost 1&lt;br /&gt;Sledniot kod vo programskiot jazik S if (y&gt;z) {y = z + 1;}else {y = 10;}&lt;br /&gt;nitu edno od ponudenite resenija&lt;br /&gt;Sledniot kod vo programskiot jazik S if (y&gt;z) {&lt;br /&gt;y = z + 1;&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;y = 10;&lt;br /&gt;moze da se prevede na sledniot nacin:&lt;br /&gt;nitu edno od ponudenite resenija&lt;br /&gt;Sledniot kod vo programskiot jazik S &lt;br /&gt;if (y&gt;z) {&lt;br /&gt;y = z + 1;&lt;br /&gt;z = 10;&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;moze da se prevede na sledniot nacin:&lt;br /&gt;cmp.gt p1, p2 = r34, r35&lt;br /&gt;(p1) add r34 = 1, r35&lt;br /&gt;(p1) mov r35 = 10&lt;br /&gt;Vo sledniot kod mov p0 = 0&lt;br /&gt;(p0) add r3 = r4, r5 ke se izvrsat instrukciite:&lt;br /&gt; ne e mozno da se izvrsi kodot&lt;br /&gt;Vo sledniot kod mov p3 = 0&lt;br /&gt;(p3) add r3 = r4, r5 ke se izvrsat instrukciite:&lt;br /&gt; samo prvata&lt;br /&gt;Vo sledniot kod mov p3 = 1&lt;br /&gt;(p3) add r3 = r4, r5 ke se izvrsat instrukciite:&lt;br /&gt;i dvete instrukcii&lt;br /&gt;Pri izvrsuvanje na instrukcijata za sporeduvanje na normalen nacin: &lt;br /&gt;moze da postojat dva rezultatni registri pristo prviot go prima rezultatot od sporeduvanjeto, a vtoriot komplementot&lt;br /&gt;Pri izvrsuvanje na instrukcijata za sporeduvanje na bezusloven nacin:&lt;br /&gt;nitu eden od ponudenite odgovori&lt;br /&gt;Kvalifikativniot predikat pred instrukcijata za sporeduvanje ima vrednost 0. Pri koj nacin na sporeduvanje rezultatnite predikatni registri moze da ja promenat svojata vrednost?&lt;br /&gt;Bezusloven&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.eq.unc p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=1,r1=5, r2=6?&lt;br /&gt; p1=0, p2=1&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.eq.unc p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=0,r1=5, r2=6?&lt;br /&gt;p1=0, p2=0&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.eq p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=0,r1=5, r2=6?&lt;br /&gt;p1=p1, p2=p2&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.ge.and p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=1,r1=5, r2=6?&lt;br /&gt; p1=0, p2=0&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.ge.or p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=1,r1=5, r2=6?&lt;br /&gt; p1=p1, p2=p2&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.le.and p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=0, r1=5, r2=6?&lt;br /&gt;p1=p1, p2=p2&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.le.or.andcm p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=0, r1=5, r2=6?&lt;br /&gt;p1=p1, p2=p2&lt;br /&gt;Dadena e instrukcijata: (p3) cmp.ne.unc p1, p2 = r1, r2 Kolkava e vrednosta na registrite r1 i r2, ako r3=1, r1=5, r2=6?&lt;br /&gt;p1=1, p2=0&lt;br /&gt;Instrukciite za multimedija moze da gi tretiraat opstonamenskite registri kako:&lt;br /&gt;8, 16 ili 32 bitni elementi&lt;br /&gt;Poddrskata za multimedija se vrsi so pomos na instrukcii od tipot:&lt;br /&gt;SIMD (Single Instruction Multiple Data)&lt;br /&gt;Multimedijalnite instrukcii za broevi so podvizna zapirka gi tretiraat registrite za broevi so podvizna zapirka kako:&lt;br /&gt;dva broja so edinecna preciznost&lt;br /&gt;Registrite za broevi so podvizna zapirka imaat:&lt;br /&gt;promenliva golemina na eksponent i mantisa sto zavisi od vrednosta sto ja ima statusnoto pole na FPSR registerot&lt;br /&gt;FPSR registerot ja definira:&lt;br /&gt;okolinata za presmetuvanje so broevi so podvizna zapirka&lt;br /&gt;Koj e rezultatot od instrukcijata: padd1 r1 = r2, r3 ako r2= 58653, r3=1083&lt;br /&gt;59736&lt;br /&gt;Koj e rezultatot od instrukcijata: pshl1 r1 = r2, 7 ako r2= 43719&lt;br /&gt;128&lt;br /&gt;Instrukcijata br.cond presmetuva dali treba da se prevzeme skokot i pritoa:&lt;br /&gt;ili skokot se prezema ili skokot ne se prezema&lt;br /&gt;Ako skokot se prezema togas adresata na skok pokazuva na:&lt;br /&gt;pocetokot na nekoj paket&lt;br /&gt;Vo instrukcijata br.cond.bwh kompleterot .bwh oznacuva:&lt;br /&gt;koja e strategijata za prevzemanje na skokot&lt;br /&gt;Vo instrukcijata br.cond.bwh kompleterot .bwh oznacuva:&lt;br /&gt; koja e strategijata za prevzemanje na skokot&lt;br /&gt;Instrukcijata br.cond.sptk oznacuva deka:&lt;br /&gt; skokot sekogas ke bide prevzemen&lt;br /&gt;Instrukcijata br.cond.spnt oznacuva deka:&lt;br /&gt;skokot nikogas nema da bide prevzemen&lt;br /&gt;Instrukcijata br.cond.dptk oznacuva deka:&lt;br /&gt;skokot ke bide dinamicno prevzemen vo zavisnost od BHT tabelata&lt;br /&gt;Instrukcijata br.cond.dpnt oznacuva deka:&lt;br /&gt;skokot nema da bide dinamicno prevzemen vo zavisnost od BHT tabelata&lt;br /&gt;Instrukcijata za razgranuva pri jamki so broenje na cekorite e:&lt;br /&gt;br.cloop&lt;br /&gt;Nekoja jamka treba da se izvrsi 5 pati. Registerot ar.ec treba da se postavi na vrednost:&lt;br /&gt;ne treba da se postavuva toj register&lt;br /&gt;Nekoja jamka treba da se izvrsi 5 pati. Registerot ar.lc treba da se postavi na vrednost:&lt;br /&gt;4&lt;br /&gt;Pri izvrsuvanje na jamki so broenje na cekorite registerot ar.lc:&lt;br /&gt;se namaluva za eden so izvrsuvanjeto na sekoj cekor na jamkata&lt;br /&gt;Izvrsuvanjeto na jamki so broenje na cekorite trae se dodeka:&lt;br /&gt;se dodeka ar.lc ima nenegativna vrednost&lt;br /&gt;Izvrsuvanjeto na jamki so softverska protocnost ima:&lt;br /&gt;ima tri dela: izvrsuvanje na prolog, telo i epilog&lt;br /&gt;Izvrsuvanjeto na prologot oznacuva:&lt;br /&gt;polnenje na protocnosta&lt;br /&gt;Izvrsuvanjeto na epilogot oznacuva:&lt;br /&gt;praznenje na protocnosta&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata voveduva poddrska za softverska protocnost so pomos na:&lt;br /&gt;predikacijata kojasto igra vazna uloga vo izvrsuvanjeto na prolog i epilog fazite&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata voveduva poddrska za softverska protocnost so pomos na:&lt;br /&gt;aplikativnite registri ar.lc i ar.ec koisto sto sluzat za kontrola vrz prologot i epilogot&lt;br /&gt;Itanium arhitekturata voveduva poddrska za softverska protocnost so pomos na:&lt;br /&gt;br.ctop&lt;br /&gt;Pristap kon memorijata imaat:&lt;br /&gt;samo instrukciite za citanje i zapisuvanje vo memorija&lt;br /&gt;Predvremenoto prevzemanje na podatoci e tehnika:&lt;br /&gt; instrukciite za citanje od memorija gi prevzemaat svoite operandi pred da se razresat site zavisnosti&lt;br /&gt;Podatocna spekulacija e:&lt;br /&gt; izvrsuvanje na instrukcija pred da se razresi podatocnata zavisnost&lt;br /&gt;Kontrolna spekulacija e:&lt;br /&gt;izvrsuvanje na instrukcija pred da se razresi kontrolnata zavisnost&lt;br /&gt;Pri spekuliranje na podatocite pridobivkata e:&lt;br /&gt;sto se namaluva latentnosta pri izvrsuvanjeto na nekoi instrukcii&lt;br /&gt;Pri spekuliranje na podatocite moze da se dovede do opagjanje na performansite zaradi:&lt;br /&gt;zgolemuvanje na vremeto na izvrsuvanje zaradi pogresno spekuliranje&lt;br /&gt;Za citanje od memorija se koristi instrukcijata:&lt;br /&gt;Ld&lt;br /&gt;Za zapisuvanje vo memorija se koristi instrukcijata:&lt;br /&gt;St&lt;br /&gt;Od memorija moze da se citaat i zapisuvaat odednas podatoci so golemina:&lt;br /&gt;1, 2, 4, 8 bajti&lt;br /&gt;Vo slucaj na spekulativno citanje od memorija se:&lt;br /&gt; postavuva NaT bitot na registerot koj se cita&lt;br /&gt;Vo slucaj na predvremeno citanje od memorija se:&lt;br /&gt;postavuva vlez vo ALAT tabelata so adresata od koja se cita&lt;br /&gt;Pri citanje i zapisuvanje vo memorija ako sakame podatokot da ne se zapisuva vo kes memorijata moze da go koristime kompleterot:&lt;br /&gt;.nta&lt;br /&gt;Pri citanje i zapisuvanje vo memorija ako sakame podatokot da se zapise vo site nivoa na kes memorijata moze da go koristime kompleterot:&lt;br /&gt;bez kompleter&lt;br /&gt;Kon memorija spekulativno pristapuva:&lt;br /&gt;instrukcijata ld&lt;br /&gt;Pri predvremeno citanje od memorija proverka se vrsi so:&lt;br /&gt; ld.c&lt;br /&gt;Pri spekulativno citanje od memorija proverka se vrsi so:&lt;br /&gt; chk.s&lt;br /&gt;Pri spekulativno citanje od memorija proverka se vrsi so:&lt;br /&gt;chk.s&lt;br /&gt;Kodot za popravka na greska treba:&lt;br /&gt;da gi izvrsi instrukciite koi sto se izvrsile so pogresno spekuliranite podatoci&lt;br /&gt;Spekulativno citanje od memorija se primenuva koga:&lt;br /&gt; e mala verojatnosta da se prevzeme skokot koj moze da dovede do podatocna zavisnost&lt;br /&gt;Predvremenoto citanje od memorija se primenuva koga:&lt;br /&gt;e mala verojatnosta da se sluci podatocna zavisnost so nekoja instrukcija za zapisuvanje vo memorija&lt;br /&gt;Slednite instrukcii se naogjaat vo edna jamka: &lt;br /&gt;1. add r4=r5, r6 &lt;br /&gt;2. ld r34 = [r4] &lt;br /&gt;3. shl r4=r8, 3 &lt;br /&gt;4. sub r6=r3, r7. &lt;br /&gt;Da se preraspredeli jamkata za da stane pogodna za softverska protocnost ako se znae deka memoriskite instrukcii imaat latentnost od 2 ciklusi, a aritmetickite od 1 ciklus.&lt;br /&gt;Ne e mozno da se preraspredelat instrukciite&lt;br /&gt;Slednite instrukcii se naogjaat vo edna jamka: &lt;br /&gt;1. add r4=r5, r6 &lt;br /&gt;2. st [r4] = r16 &lt;br /&gt;3. shl r4=r8, 3 &lt;br /&gt;4. sub r6=r3, r7. &lt;br /&gt;Da se preraspredeli jamkata za da stane pogodna za softverska protocnost ako se znae deka memoriskite instrukcii imaat latentnost od 1 ciklus, a aritmetickite od 1 ciklus.&lt;br /&gt;1, 4, 2, 3&lt;br /&gt;Kolku e CPI na slednata jamka: &lt;br /&gt;1. add r1 = r2, r3 &lt;br /&gt;2. ld [r2] = r4, 2 &lt;br /&gt;3. sub r2 = r4, r6&lt;br /&gt;, ako aritmetickite instrukcii imaat latentnost 2, a memoriskite 3, ako instrukciite se izvrsuvaat paralelno.&lt;br /&gt;5&lt;br /&gt;Kolku e CPI na slednata jamka: &lt;br /&gt;1. add r1 = r2, r3 &lt;br /&gt;2. ld [r2] = r4, 2 &lt;br /&gt;3. sub r2 = r4, r6&lt;br /&gt;4. sub r7 = r8, r9&lt;br /&gt;, ako aritmetickite instrukcii imaat latentnost 2, a memoriskite 3, ako instrukciite se izvrsuvaat paralelno.&lt;br /&gt;5&lt;br /&gt;Dali e mozno slednata jamka da se odmota? &lt;br /&gt;for (int i = 0; i &lt; 100; i++) { &lt;br /&gt;x[i] = y[i] * 2;&lt;br /&gt;y[i+1] = x[i-1] + k;&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;Da&lt;br /&gt;Dali e mozno slednata jamka da se odmota? &lt;br /&gt;for (int i = 0; i &lt; 100; i++) { &lt;br /&gt;x[i] = y[i] * 2;&lt;br /&gt;y[i+1] = x[i] + k;&lt;br /&gt;}&lt;br /&gt;?&lt;br /&gt;Vrakanje od potprograma se:&lt;br /&gt;Bezuslovni skokovi&lt;br /&gt;Skokovi koi zatvoraat ciklusi se:&lt;br /&gt;Uslovni skokovi&lt;br /&gt;Po sto se razlikuvaat uslovnite i bezuslovnite skokovi?&lt;br /&gt;po uslovot&lt;br /&gt;po odreduvanjeto dali da se izvede skokot ili ne&lt;br /&gt;Sto se prenesuva od ALU vo koloto za odreduvanje dali da se izvede skokot ili ne?&lt;br /&gt;proverkata na uslovot dali e 0 ili ne&lt;br /&gt;Ednostavnite skokovi spagjaat vo:&lt;br /&gt;Bezuslovni razgranuvanja&lt;br /&gt;Skokovite kon procedura spagjaat vo:&lt;br /&gt;Bezuslovni razgranuvanja&lt;br /&gt;Kaj ednostavnite skokovi:&lt;br /&gt;Ne treba da se zacuva adresata za vrakanje&lt;br /&gt;Kaj skokovite kon procedura:&lt;br /&gt;Treba da se zacuva adresata za vrakanje&lt;br /&gt;Razgranuvanjata za zatvoranje na ciklusi&lt;br /&gt;Se prezemaat vo site osven vo poslednata iteracija na ciklusot&lt;br /&gt;Koj tip na procesiranje na razgranuvanje ceka za vistinskiot rezultat na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;Blokiracko procesiranje na razgranuvanja&lt;br /&gt;Koi strategii na procesiranje na razgranuvanje postojat?&lt;br /&gt;Blokiracko procesiranje na razgranuvanja&lt;br /&gt;Spekulativno procesiranje na razgranuvanja&lt;br /&gt;Povekenasocno razgranuvanje&lt;br /&gt;So koi metodi na procesiranje na razgranuvanje nema zastoi vo protecnosta?&lt;br /&gt;Spekulativno procesiranje na razgranuvanja&lt;br /&gt;Povekenasocno razgranuvanje&lt;br /&gt;Zosto predviduvanjeto se narekuva dinamicko?&lt;br /&gt;Predviduvanjeto se odreduva za vreme na izveduvanjeto na programata&lt;br /&gt;Eksplicitni dinamicki tehniki za pretskazuvanje na razgranuvanje predviduvaat:&lt;br /&gt;Dali ke se prezeme skokot&lt;br /&gt;Implicitnite dinamicki tehniki za pretskazuvanje na razgranuvanje predviduvaat:&lt;br /&gt;Adresata na slednata instrukcija&lt;br /&gt;Bezuslovnite razgranuvanja&lt;br /&gt;sekogas se prezemaat&lt;br /&gt;Uslovnite razgranuvanja&lt;br /&gt; se prezemaat samo koga e zadovolen uslovot&lt;br /&gt;Koi od slednite razgranuvanja spagjaat vo bezuslovnite razgranuvanja?&lt;br /&gt;Ednostavni skokovi&lt;br /&gt;Skokovi kon procedura&lt;br /&gt;Skokovi za vrakanje od procedura&lt;br /&gt;Koi od slednite razgranuvanja spagjaat vo uslovnite razgranuvanja?&lt;br /&gt;Razgranuvanja za zatvaranje na ciklusi&lt;br /&gt;Pri blokirackoto procesiranje na nerazresenite uslovni razgranuvanja:&lt;br /&gt;Se stopira izvrsuvanjeto na programata se dodeka ne se razresi zadadenit uslov&lt;br /&gt;Spored statistikata na Grohoski za prezemanje na razgranuvanjata&lt;br /&gt; 5/6 se prezemaat, i 1/6 ne se prezema Dinamicko razgranuvanje&lt;br /&gt;Sto se slucuva vo slucaj predviduvanjeto za skokot da ne e tocno?&lt;br /&gt;Se otfrlaat site spekulativno izvrseni instrukcii&lt;br /&gt;Se izvrsuvaat instrukciite od vistinskata pateka&lt;br /&gt;Otkako ke se predvidi deka skokot ne se prezema:&lt;br /&gt;se prodolzuva so izvrsuvanje na sekvencijalnite instrukcii&lt;br /&gt;se presmetuva ishodot na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Ako imame dve programi A i B, i vo prvata programa imame pomala frekvencija na razgranuvanja, kakva e moznosta za iskoristuvanje na paralelizmot od strana na preveduvacite vo programata A?&lt;br /&gt;Pogolema&lt;br /&gt;Ako imame dve programi A i B, i vo prvata programa imame pomala frekvencija na razgranuvanja, kakva e moznosta za iskoristuvanje na paralelizmot od strana na preveduvacite vo programata B?&lt;br /&gt;Pomala&lt;br /&gt;Uslovno razgranuvanje e nerazreseno ako:&lt;br /&gt;Uslovot ne moze da se proveri poradi nedostapnost na operandite&lt;br /&gt;Predikatnoto izvrsuvanje ovozmozuva:&lt;br /&gt;Delumno izbegnuvanje na razgranuvanjata&lt;br /&gt;Pri predikatnoto izvrsuvanje brojot na instrukciite:&lt;br /&gt;Se zgolemuva&lt;br /&gt;Zosto pretskazuvanjeto na razgranuvanjeto vroduva so uspeh?&lt;br /&gt;Bidejki postoi lokalnost vo ishodot kaj uslovnite naredbi&lt;br /&gt;Bidejki postoi lokalnost vo celnata adresa kaj uslovnite naredbi&lt;br /&gt;Dali statickoto pretskazuvanje moze da zavisi od pomestuvanjeto vo skokot?&lt;br /&gt;Da&lt;br /&gt;Dali statickoto pretskazuvanje moze da zavisi od operaciskiot kod?&lt;br /&gt;Da&lt;br /&gt;Dali za staticko pretskazuvanje se prezema dokolku se skoka nanazad?&lt;br /&gt; Da&lt;br /&gt;Dali za staticko pretskazuvanje moze da se prezema dokolku se skoka nanapred?&lt;br /&gt;Ne&lt;br /&gt;Koi od slednite predviduvanja se zavisni od znakot na pomestuvanjeto?&lt;br /&gt;Statickoto predviduvanje&lt;br /&gt;Koi od slednite predviduvanja se zavisni od operaciskiot kod na instrukcijata?&lt;br /&gt;Statickoto predviduvanje&lt;br /&gt;Koi od slednite iskazi se tocni?&lt;br /&gt;Pri fiksno pretskazuvanje uslovot sekogas se zema ili sekogas ne se zema&lt;br /&gt;Fiksnoto pretskazuvanje e eden vid na staticko pretskazuvanje&lt;br /&gt;Koi od slednite iskazi se tocni?&lt;br /&gt;Dinamickoto pretskazuvanje e koga prezemanjeto zavisi od prethodnoto odnesuvanje na programata&lt;br /&gt;Koi od slednite predviduvanja spagjaat pod tehnikata fiksno predviduvanje?&lt;br /&gt;Sekogas prezemanje&lt;br /&gt;Sekogas neprezemanje&lt;br /&gt;Dali fiksnoto pretskazuvanje moze da zavisi od pomestuvanjeto vo skokot?&lt;br /&gt;Ne&lt;br /&gt;Dali za fiksno pretskazuvanje moze da se prezema dokolku se skoka nanazad?&lt;br /&gt;Ne e definirano&lt;br /&gt;Dali za fiksno pretskazuvanje moze da se prezema dokolku se skoka nanapred?&lt;br /&gt;Ne e definirano&lt;br /&gt;Fiksnoto predviduvanje “sekogas se prezema” vo odnos na fiksnoto predviduvanje “sekogas ne se prezema” ima:&lt;br /&gt;Podobri performansi&lt;br /&gt;Pri fiksno predviduvanje “sekogas neprezemanje”:&lt;br /&gt;Se prodolzuva po sekvencijalnata pateka na programata&lt;br /&gt;Pri fiksno predviduvanje “sekogas neprezemanje”, ako se odredi deka uslovot vo razgranuvanjeto ne e tocen:&lt;br /&gt;Se prodolzuva so izvrsuvanjeto na sekvencijalnata rpograma&lt;br /&gt;Pri fiksno predviduvanje “sekogas neprezemanje”, ako se odredi deka uslovot vo razgranuvanjeto e tocen:&lt;br /&gt;Se ponistuvaat site spekulativno izvrseni instrukcii od sekvencijalnata pateka i se prodolzuva so izvrsuvanje po drugata pateka.&lt;br /&gt;Koi od slednite predviduvanja se zavisni od predviduvackiot bit postaven od preveduvacot?&lt;br /&gt;Statickoto predviduvanje&lt;br /&gt;Koi od slednite predviduvanja se zavisni od istorijata na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;Dinamickoto predviduvanje&lt;br /&gt;Pri staticko predviduvanje na razgranuvanjeto vrz baza na pomestuvanjeto, ako pomestuvanjeto e negativno, togas predviduvanjeto e deka razgranuvanjeto:&lt;br /&gt;Se prezema&lt;br /&gt;Pri staticko predviduvanje na razgranuvanjeto vrz baza na pomestuvanjeto, ako pomestuvanjeto e pozitivno, togas predviduvanjeto e deka razgranuvanjeto:&lt;br /&gt;Ne se prezema&lt;br /&gt;Pri staticko predviduvanje na razgranuvanjeto vrz baza na pomestuvanjeto, ako pomestuvanjeto e negativno i predviduvackiot bit postaven od preveduvacot e postaven togas predviduvanjeto e deka razgranuvanjeto:&lt;br /&gt;Ne se prezema&lt;br /&gt;Pri staticko predviduvanje na razgranuvanjeto vrz baza na pomestuvanjeto, ako pomestuvanjeto e pozitivno i predviduvackiot bit postaven od preveduvacot e postaven togas predviduvanjeto e deka razgranuvanjeto:&lt;br /&gt;Se prezema&lt;br /&gt;Kolku razlicni sostojbi moze da postojat kaj 1 bitnoto pretskazuvanje na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;2&lt;br /&gt;Kolku sostojbi moze da postojat kaj 2 bitnoto pretskazuvanje na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;4&lt;br /&gt;Kako moze da se reprezentira dinamickiot sistem so edno bitna istorija?&lt;br /&gt;Konecen avtomat&lt;br /&gt;Kako moze da se reprezentira dinamickiot sistem so dvo bitna istorija?&lt;br /&gt;Konecen avtomat&lt;br /&gt;Kako moze da se reprezentira dinamickiot sistem so tro bitna istorija?&lt;br /&gt;Sift register&lt;br /&gt;Kolku razlicni sostojbi moze da postojat kaj 3 bitnoto pretskazuvanje na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;4&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija so Smitov algoritam za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Sekogas prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “Prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija so Smitov algoritam za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata dobro se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “Sekogas prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija so Smitov algoritam za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “NE prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija so Smitov algoritam za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'NE Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “Prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija za so Smitov algoritam poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Sekogas NE Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “NE prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija za so Smitov algoritam poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Sekogas NE Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata dobro se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke ostane vo sostojba “Sekogas NE Prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 2 bitna istorija za so Smitov algoritam poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Sekogas prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata dobro se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke ostane vo sostojba “Sekogas prezemaj”&lt;br /&gt;Na sto se bazira dinamickoto pretskazuvanje?&lt;br /&gt;Na istorijata na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Kade se cuvaat bitovite za istorija na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;Vo instrukciskata kes memorija&lt;br /&gt;BHT&lt;br /&gt;Kaj ekspilicitnite dinamicki tehniki na pretskazuvanje se pamtat:&lt;br /&gt;Bitovi za prezemnost na minatite skokovi&lt;br /&gt;Kaj eksplicitnite tehniki na dinamickoto predviduvanje na razgranuvanjata istorijata na razgranuvanjeto se naveduva so:&lt;br /&gt; Bitovi za istorija&lt;br /&gt;Kaj implicitnite tehniki na dinamickoto predviduvanje na razgranuvanjata istorijata na razgranuvanjeto se naveduva so:&lt;br /&gt;Zapis za predviduvanata celna adresa&lt;br /&gt;Kaj implicitni dinamicki tehniki se koristat slednite kes memorii&lt;br /&gt;BTAC&lt;br /&gt;BTIC&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 011, togas se predviduva:&lt;br /&gt;Prezemanje na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 101, togas se predviduva:&lt;br /&gt;Prezemanje na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 010, togas se predviduva:&lt;br /&gt;Ne prezemanje na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 011, i po doznavanje na ishodot od razgranuvanjeto se doznava deka treba da se prezeme razgranuvanjeto, kakov ke bide zapisot za istorijata na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;111&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 011, i po doznavanje na ishodot od razgranuvanjeto se doznava deka ne treba da se prezeme razgranuvanjeto, kakov ke bide zapisot za istorijata na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;110&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 010, i po doznavanje na ishodot od razgranuvanjeto se doznava deka treba da se prezeme razgranuvanjeto, kakov ke bide zapisot za istorijata na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;101&lt;br /&gt;Ako kaj 3-bitno dinamicko predviduvanje na razgranuvanjata zapisot za istorijata za razgranuvanje e 010, i po doznavanje na ishodot od razgranuvanjeto se doznava deka treba da se prezeme razgranuvanjeto, kakov ke bide zapisot za istorijata na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;101&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 1 bitna istorija za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “NE prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 1 bitna istorija za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'NE Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata loso se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke premine vo sostojba “Prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 1 bitna istorija za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'NE Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata dobro se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke ostane vo sostojba “NE prezemaj”&lt;br /&gt;Sistem so dinamicko pretskazuvanje na skok so 1 bitna istorija za poslednata instrukcija za skok se naogja vo sostojba na 'Prezemaj'. Sto ke se sluci dokolku instrukcijata dobro se pretskazala?&lt;br /&gt;Za taa instrukcija ke ostane vo sostojba “Prezemaj”&lt;br /&gt;Kakva tehnika za pretskazuvanje pretstavuva 1 bitna istorija?&lt;br /&gt; Eksplicitna&lt;br /&gt;Kako se prebaruva BTAC memorijata?&lt;br /&gt;Asocijativno&lt;br /&gt;Kako se prebaruva BTIC memorijata?&lt;br /&gt; Asocijativno&lt;br /&gt;Sto se sodrzi vo BTAC-ot?&lt;br /&gt;BA (Branch Address)&lt;br /&gt;BTA (Branch Target Address)&lt;br /&gt;Kako se odreduva koja ke bide adresata na slednata instrukcija od BTAC?&lt;br /&gt;BA se zema od IFA i se dobiva BTA&lt;br /&gt;Na koi razlicni nacini moze da se implementira BTIC semata? Vo kes memorijata se smestuva:&lt;br /&gt;slednata instrukcija i adresata na skokot&lt;br /&gt;Vo BTAC se naogjaat:&lt;br /&gt;Posledno upotrebeni adresi na razgranuvanje&lt;br /&gt;Celnite adresi na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Sto se izvrsuva prvo vo semata presmetaj/prezemi kaj predviduvanje na razgranuvanjeto?&lt;br /&gt;Se presmetuva celnata adresa&lt;br /&gt;Vo semata indeks-sledbenik:&lt;br /&gt;Do sekoja instrukcija vo kes memorijata se cuva i adresata na slednata instrukcija&lt;br /&gt;So prezemanje na instrukciite od edna linija na instrukciskata kes memorija moze da se prezeme&lt;br /&gt;indeks sledbenik&lt;br /&gt;Kaj semata indeks sledbenik, indeksot pokazuva na&lt;br /&gt;slednata linija vo kes memorijata&lt;br /&gt;linijata koja ja sodrzi prvata instrukcija od celnata pateka na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Pri spekulativnoto procesiranje na nerazresenite uslovni razgranuvanja&lt;br /&gt;Se predviduva ishodot na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Performansite na spekulativnoto procesiranje vo odnos na blokirackoto procesiranje na nerazresenite uslovni razgranuvanja se:&lt;br /&gt;Podobri&lt;br /&gt;Brojot na uslovni razgranuvanja sto spekulativno se izvrsuvaat edno po drugo, se narekuva:&lt;br /&gt; Nivo na spekulativnost&lt;br /&gt;Fazata do koja spekulativno se izvrsuvaat instrukciite se narekuva:&lt;br /&gt;Dlabocina na spekulativnost&lt;br /&gt;So zgolemuvanje na dlabocinata na spekulativnosta, sostojbata na izvrsuvanje koja se zacuvuva:&lt;br /&gt;Se zgolemuva&lt;br /&gt;Dokolku veke ednas sme napravile spekulativno predviduvanje za rzgranuvanjeto i naideme na novo nedefinirano uslovno razgranuvanje bez da imame informacija za ishodot na predhodnoto razgranuvanje:&lt;br /&gt;Treba da prodolzime so spekulativno predviduvanje&lt;br /&gt;Koja pateka se odbira pri povekenasocnoto razgranuvanje?&lt;br /&gt;Celnata koja stoi vo skokot&lt;br /&gt; Sekvencijalnata&lt;br /&gt;Kaj trikratno povekenasocno razgranuvanje kade spekulativno se izvrsuvaat tri nerazreseni razgranuvanja, potrebni se:&lt;br /&gt; 4 programski brojaci&lt;br /&gt;Pri povekenasocnoto razgranuvanje na nerazresenite uslovni razgranuvanja:&lt;br /&gt;Se izvrsuvaat i dvete pateki na razgranuvanjeto&lt;br /&gt;Strategii za procesiranje na nerazreseni uslovni razgranuvanja se&lt;br /&gt;povekenasocno razgranuvanje&lt;br /&gt;spekulativno procesiranje na razgranuvanje&lt;br /&gt;Koe procesiranje na nerazreseni uslovni razgranuvanja poveke se koristi kaj denesnite procesori&lt;br /&gt;spekulativnoto procesiranje na razgranuvanje&lt;br /&gt;Sto se slucuva po pogresno predviduvanje na instrukcija za razgranuvanje?&lt;br /&gt;Se otfrlaat rezultatite od spekulativno izvrsenite instrukcii&lt;br /&gt;Se zapocnuva so izvrsuvanje na vistinskata pateka&lt;br /&gt;Sto se prezema za da se namali kaznata od pogresno predviduvanje 'se prezema'?&lt;br /&gt;Se zacuvuva i sekvencijalnata adresa na posebno mesto&lt;br /&gt;Sto se prezema za da se namali kaznata od pogresno predviduvanje 'se prezema'?&lt;br /&gt;Se zacuvuvaat prezemenite instrukcii od sekvencijalnata nasoka, a ne nivno otfrlanje&lt;br /&gt;Sto se prezema za da se namali kaznata od pogresno predviduvanje 'ne se prezema'?&lt;br /&gt;Se zacuvuva i adresata na skok na posebno mesto&lt;br /&gt;Sto se prezema za da se namali kaznata od pogresno predviduvanje 'ne se prezema'?&lt;br /&gt;Se prezemaat nekolku instrukcii od adresata za skok&lt;br /&gt;Pri koristenje na koja tehnika za razresuvanje kontrolni zavisnosti, kaznata za pogresno predviduvanje e najgolema&lt;br /&gt;spekulativno procesiranje na razgranuvanjata&lt;br /&gt;Za dvo nivovsko procesiranje na razgranuvanje pokraj tabelata za istorija za odnesuvanjeto se koristi&lt;br /&gt;tabela za istorija na oblici&lt;br /&gt;nacinot na koj se belezi isto¬ri¬ja¬ta vo prvoto nivo kaj dvo nivovskoto procesiranje na ragranuvanje moze da bide&lt;br /&gt;globalno&lt;br /&gt;za sekoja adresa&lt;br /&gt;za sekoe mnozestvo adresi&lt;br /&gt;Pod hibridno pretskazuvanje se podrazbira primena na:&lt;br /&gt;dva razlicni prediktori&lt;br /&gt;Dvostepeniot preveduvac analizira pojdovna programa i sozdava:&lt;br /&gt;posredna prezentacija&lt;br /&gt;Tradicionalniot preveduvac se sostoi od tri fazi:&lt;br /&gt;razdeluvanje na pojdovniot kod vo posredna reprezentacija&lt;br /&gt;optimiziranje na posredniot kod&lt;br /&gt;generiranje izvrsen kod zavisno od procesorot&lt;br /&gt;Koga se izveduva rasporeduvanjeto na resursite kaj preveduvacot&lt;br /&gt;generiranje izvrsen kod zavisno od procesorot&lt;br /&gt;Pre pass preveduvanje so optimizacija znaci deka optimizacijata se izveduva&lt;br /&gt;pred generiranje izvrsen kod za procesorot&lt;br /&gt;po razdeluvanje na pojdovniot kod vo posredna reprezentacija&lt;br /&gt;Post pass preveduvanje so optimizacija znaci deka optimizacijata se izveduva&lt;br /&gt;po generiranje izvrsen kod za procesorot&lt;br /&gt;Tradicionalnite preveduvaci vo odnos na ILP preveduvacite&lt;br /&gt;dodeluvaat pomal broj na registri&lt;br /&gt;ILP preveduvacite vo odnos na tradicionalnite preveduvaci&lt;br /&gt;dodeluvaat pogolem broj na registri&lt;br /&gt;Tradicionalnite preveduvaci vo odnos na ILP preveduvacite&lt;br /&gt;ne analiziraat lazni zavisnosti&lt;br /&gt;ILP preveduvacite vo odnos na tradicionalnite preveduvaci&lt;br /&gt;razresuvaat lazni zavisnosti&lt;br /&gt;Tradicionalnite preveduvaci vo odnos na ILP preveduvacite&lt;br /&gt;ne analiziraat redosled za pristap kon memorija&lt;br /&gt;ILP preveduvacite vo odnos na tradicionalnite preveduvaci&lt;br /&gt;izveduvaat analiza na redosled za pristap kon memorija&lt;br /&gt;Lokalno raspredeluvanje e ona raspredeluvanje kade pre¬veduvacot go analizira&lt;br /&gt; samo kodot vo eden osnoven blok&lt;br /&gt;Lokalnoto raspredeluvanje gi raspredeluva instrukciite&lt;br /&gt;samo vo eden osnoven blok&lt;br /&gt;Globalnoto raspredeluvanje gi raspredeluva instrukciite&lt;br /&gt;vo poveke funkcionalno povrzani osnovni blokovi&lt;br /&gt;vo slozeni konstrukcii&lt;br /&gt;nadvor od osnovniot blok&lt;br /&gt;Za otstranuvanje na kontrolni zavisnosti se koristi tehnika za:&lt;br /&gt; globalno raspredeluvanje&lt;br /&gt;Za otstranuvanje na podatocni zavisnosti se koristi tehnika za:&lt;br /&gt;odmotuvanje na jamki&lt;br /&gt;Celta na raspredeluvacite so tragi e:&lt;br /&gt; da se formiraat golemi grupi od blokovi nadvor od osnovniot blok&lt;br /&gt;Traga e pateka na izvrsuvanje vo ramki na jamkata, taka sto taa moze da opfati&lt;br /&gt;uslovni razgranuvanja&lt;br /&gt;sobirni tocki&lt;br /&gt;Celta na raspredeluvacite so tragi e:&lt;br /&gt;da se formiraat golemi grupi od blokovi nadvor od osnovniot blok&lt;br /&gt;Traga e pateka na izvrsuvanje vo ramki na jamkata, taka sto taa moze da opfati&lt;br /&gt;uslovni razgranuvanja&lt;br /&gt;sobirni tocki&lt;br /&gt;Predikatite se ednobitni registri so zadaca da&lt;br /&gt;gi kontroliraat rezultatite od edna operacija vo smisla dali da se povlecat ili da se otstranat&lt;br /&gt;Predikatnoto izvrsuvanje e mehanizam za celosno otstranuvanje na&lt;br /&gt;us¬lovnite aciklicni granki od kodnata sekvenca&lt;br /&gt;So uslovna konverzija&lt;br /&gt;CDG grafot se pretvora vo DDG graf&lt;br /&gt;Hiperblok se formira ako se koristi&lt;br /&gt;uslovna konverzija&lt;br /&gt;predikatno izvrsuvanje&lt;br /&gt;Tehniki za raspredeluvanje jamki se:&lt;br /&gt;odmotuvanje jamki&lt;br /&gt;softverska protocnost&lt;br /&gt;So odmotuvanje jamki se postignuva:&lt;br /&gt;zgolemen broj na instrukcii&lt;br /&gt;namaleno vreme za izveduvanje&lt;br /&gt;Softverska protocnost se postignuva so:&lt;br /&gt;preraspredelba na instrukciite vo jamkata i formiranje nova jamka&lt;br /&gt;Za softverska protocnost se koristat slednite tehniki:&lt;br /&gt;odmotuvanje jamki, protocno raspredeluvanje i zamotuvanje&lt;br /&gt;Primenata na softverska protocnost se oteznuva od:&lt;br /&gt;neodredena gorna granica na jamkite &lt;br /&gt;postoenje razgranuvanje vo teloto na jamkata&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-4787522374909784762?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/4787522374909784762/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=4787522374909784762' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4787522374909784762'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/4787522374909784762'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/08/kiki-fraerka.html' title='Tintiri Mintiri'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-5055578422151315280</id><published>2010-02-02T17:34:00.000-08:00</published><updated>2010-02-02T17:41:05.110-08:00</updated><title type='text'>Фишинг</title><content type='html'>&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://pic.mk/images/pising.jpg"&gt;&lt;img style="float:left; margin:0 10px 10px 0;cursor:pointer; cursor:hand;width: 400px; height: 373px;" src="http://pic.mk/images/pising.jpg" border="0" alt="" /&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;                                                                     &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div&gt;Да не помисливте дека ке одиме по риба ?&lt;br /&gt;Епа не.&lt;br /&gt;Фишинг е облик на измама кој опфака повеке активности на неовластени корисници, преку користење на лажни пораки во е-поштата и&lt;br /&gt;лажни веб страници. Фишингот можеме да го дефинираме како крадење на приватни податоци на одреден корисник, како на пример кликате&lt;br /&gt;на линк од е-поштата ве носи на одредена страна и ви бара да се зачлените. При зачленување ви се бара вашиот матичен број, име,&lt;br /&gt;презиме, телефонски број, адреса на живеење и сл. Во позадина на оваа страна има работник кој бара жртви со што тој ке ги добие&lt;br /&gt;информациите што му се потребни и многу лесно потоа може да ги употреби. За фишинг нападите се користи социјален инженеринг и&lt;br /&gt;технички трикови за да се украдат личните и финансиските податоци на корисниците.&lt;br /&gt;За жал многу од корисниците што користат интрнет не се запознаени со овој вид на измама.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Како најчести форми од тоа како изгледа фишингот се следниве :&lt;br /&gt;    - Лажно предупредување од банка каде што се наведува корисникот да ги внесе своите лични податоци ;&lt;br /&gt;    - Лажни аукциски веб страни каде што од вас се бара да уплатите одредена сума на пари за да купите одреден производ ;&lt;br /&gt;    - Известувања во кое се бара да се донираат пари во добротворни цели ;&lt;br /&gt;    - Пораки кои ви известуваат дека сте добиле лотарија и дека им се потребни вашите лични податоци за да ви ги пратат парите ;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;    Како може да препознаете Фишинг измама :&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Работниците или Измамници често го копираат визуелниот изглед на вистинските веб страни на банки или др. компании. Иако тие&lt;br /&gt;мислат дека целосно го ископирале визулелниот изглед или текстот што е прикажан на вистинската страна, често имаат грешки како на пр :&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;    - Правописни Грешки ;&lt;br /&gt;    - Се бараат лични податоци;&lt;br /&gt;    - Лажни линкови и пораки ;&lt;br /&gt;    - Некористење на SSL и дигитален сертификат;&lt;br /&gt;    - Се бара итен одговор ;&lt;br /&gt;    - Не гласат на одредена личност;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Како да се заштитите од фишинг измами :&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;    - Користете одреден програм за филтрирање на спам со ова ке ги намалите несаканите пораки ;&lt;br /&gt;    - Користете Антивирус програма - овие програми ги препознааваат малциозните софтвери кои се користат за собирање на лични под;&lt;br /&gt;    - Редовно ажурирајте го софтверот кој го користите ;&lt;br /&gt;    - Следете ја состојбата на вашата сметка ;&lt;br /&gt;    - Користете лозинки со голема и мала буква , броеви и некој од специфичните симболи ($^&amp;amp;) ;&lt;br /&gt;    - И секогаш кога ја проверувате вашата банкарска сметка преку интернет проверувајте дали има HTTPS протокол (адресата треба да почнува https:// наместо http://) ;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Мислам дека сите бевме сведоци на измамата што беше појавена на фејбук, каде што голем број на корисниците им беа украдени нивниот емаил и нивната лозинка со што потоа неможеа да се логираат.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Бидете во Тек и следете ги информациите во врска со Интернет Фишингот&lt;br /&gt;&lt;/div&gt;&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-5055578422151315280?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/5055578422151315280/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=5055578422151315280' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/5055578422151315280'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/5055578422151315280'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/02/blog-post_02.html' title='Фишинг'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry><entry><id>tag:blogger.com,1999:blog-7482731227830951871.post-7124064290790614195</id><published>2010-02-02T17:33:00.001-08:00</published><updated>2010-02-02T17:33:49.122-08:00</updated><title type='text'>Социјални Мрежи</title><content type='html'>Дали отворате Фејсбук по најмалку 20 пати дневно?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Го менувате статусот на секои пет минути?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Дали сте ги решиле секој квиз што постои на Фејсбук?&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Дали имаме нешто фајде од нив или само бадијала изгубено време т.с не квалитетно искористено работно време пред компјутер.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Според последни истражувања што се имаат извршено во врска со социјалните мрежи, многу од лугето незнаат за тоа но има и многу луге кои знаат за нив и на кои им има здосадено. Ајде да тргнеме од најхит социјалната мрежа која според мене а и останатите води и цврсто го држи првото место таканаречениот Фејсбук.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Фејсбукот, Создаден е како сервис направен од студенти , за студентите во САД да се обединат. Тоа се така траело до 2004 година, но потоа работите се смениле и овој сервис станува глобална мрежа, каде што корисниците почнуваат да ги менуваат содржините односно се отвараат други целни групи.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Секој ден отвараме фејсбук гледаме нови статуси нови содржини каде што некој си извршил, своја рекламација, промоција, вработување па ЛОЛ на фејсбук ли дојде ред да се рекламирате и барате работа. Има милион вакви случаеви,  дали сте се запрашале за вашата приватност во врска со адреса, телефон, меил ???&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Така да со секое закачување на нашиот компјутер на интернет и црпење податоци од мрежата така и мрежата црпи податоци од нас.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Моментално фејсбук социјалната мрежа има околу 60 милиони корисници, така да да беше фејсбук држава ке беше на 3 место по население.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Освен фејсбукот многу од нас користат и твитер. Твитерот исто може да стави во групата на социјални мрежи, но малце е поинаков.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Овој сервис е измислен со цел да бидат заменети смс пораките во Америка ова и успеало додека во другите држави не баш.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Самите корисници на твитер почнале директно да се обракаат еден кон друг, и со тоа започнал и сервисот на реобјавување на тоа што некој објавил. Така да доага до израз каде што корисниците си наогаат најразлични примени на еден сервис.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Во овие мрежи можеме да ја додадеме Линкедин (LinkdelN) иако е многу поразлична од останатите сепак влегува во овој тесен круг на социјални мрежи. Линкедин е сервис повеке кажано за професионалци. Тука можат да се најдат луге од одредена професионална област, како на пример можете да барате работа, да си најдете човек кој ке работи за вас.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Освен горенвадените постојат уште многу вакви мрежи, кои лугето секојдневно ги користат.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Како заклучок би предложил не ги оставајте важите приватните информации на секаква социјална мрежа, има секакви генотипови.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Постов ми е во фолдер можеби 2 и пол месеци точно, го напишав онака лабаво за драгото студентско списание Приматко ама тоа нажалост не искочи сеуште      па се решив како прв пост да си го препишам&lt;div class="blogger-post-footer"&gt;&lt;img width='1' height='1' src='https://blogger.googleusercontent.com/tracker/7482731227830951871-7124064290790614195?l=lacialec.blogspot.com' alt='' /&gt;&lt;/div&gt;</content><link rel='replies' type='application/atom+xml' href='http://lacialec.blogspot.com/feeds/7124064290790614195/comments/default' title='Post Comments'/><link rel='replies' type='text/html' href='http://www.blogger.com/comment.g?blogID=7482731227830951871&amp;postID=7124064290790614195' title='0 Comments'/><link rel='edit' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/7124064290790614195'/><link rel='self' type='application/atom+xml' href='http://www.blogger.com/feeds/7482731227830951871/posts/default/7124064290790614195'/><link rel='alternate' type='text/html' href='http://lacialec.blogspot.com/2010/02/blog-post.html' title='Социјални Мрежи'/><author><name>Lacialec</name><uri>http://www.blogger.com/profile/00402499691347485812</uri><email>noreply@blogger.com</email><gd:image rel='http://schemas.google.com/g/2005#thumbnail' width='16' height='16' src='http://img2.blogblog.com/img/b16-rounded.gif'/></author><thr:total>0</thr:total></entry></feed>
